Fudbal u Novom Bečeju

Zahvaljujući izuzetnoj okolnosti, da se jedan od naših sugrađana — Vladislav Kostović, sedamdesetih godina 19. veka, nalazio na studijama u Londonu i da je odande doneo fudbalsku loptu, fudbal se u Novom Bečeju javlja već osamdesetih godina 19. veka.

0 tome nema pisanih podataka, kao ni o godini kada se on stvarno počeo igrati. Ali, na osnovu izjava najstarijih živih Novobečejaca, u periodu prikupljanja podataka za ovu istoriju (1980. godine), dokumenata iz Istorijskog arhiva u Zrenjaninu i podataka objavljenih u monografijama o pojavi fudbala u susednim gradovima, može se sa priličnom sigurnošću tvrditi, da je Novi Bečej u tom pogledu imao sreću da bude jedan od prvih gradova u Banatu u kojima se javlja fudbal.

Arhivski materijali nedvosmisleno pokazuju da je u Vojvodini, na pojavu i razvoj fudbala, pored veličine grada, imao vidnog uticaja i nacionalni sastav stanovništva. U krajevima Severnog Banata, a naro¬čito Severne Bačke, fudbal se javlja ranije u mestima sa mađarskim i jevrejskim življem, nego u onima u kojima je bilo pretežno srpsko i nemačko stanovništvo. To je sasvim prihvatljivo, kada se zna da su — u to vreme — inteligencija, zanatlije i trgovci bili pretežno iz redova mađarskog i jevrejskog stanovništva. Sve novine ove vrste prenosili su đaci i studenti iz većih gradova u manje, pa i u sela.

Zemljoradnjom su se u ovim krajevima bavili uglavnom: Srbi, Bunjevci i Nemci. Tako se u mestima — gde je pretežno stanovništvo bilo ovih nacionalnosti — fudbal javlja po nekoliko godina kasnije.

Ovo potvrđuje i podatak, da je, na primer, u Senti prvi fudbalski klub osnovan 1905. godine, a u Kikindi 1909. godine. Ili u Čantaviru i Debeljaci, gde je stanovništvo mađarske narodnosti, osnovani su fudbalski klubovi još 1911. godine, što je za čitavih desetak godina ranije nego u najvećim selima sa srpskim stanovništvom. Možda u tom pogledu predstavlja izuzetak Mošorin u Baškoj.

Nacionalna struktura Novog Bečeja bila je takva, da se u njemu fudbal mogao pojaviti ranije nego u gradovima sa drukčijom nacionalnom strukturom. Naročito onima koji su bili opkoljeni srpskim i nemačkim selima, u kojima se fudbal još nije igrao, pa nisu mogli lako doći do partnera za odigravanje međumesnih utakmica, a bez takvih susreta fudbal nije mogao biti primamljiva igra. Putovanja železnicom su tada bila skupa, a sa zaprežnim kolima se nije moglo računati na veće udaljenosti.

Novi Bečej je i u tom pogledu imao posebno povoljan položaj: blizina Starog Bečeja nepuna 4 km. preko Ljutova i Bačkog Gradišta 10 km, a ni Bačko Petrovo Selo, ako se ide letnjim putem banatskom stranom, nije bilo daleko — oko 15 km. U svim ovim mestima, kao i u Novom Bečeju, dobar deo mađarskog življa se bavio kubikaškim poslovima i bio upućen da svoje i potrebe svoje porodice podmiruje na tržištu. Znači da su i oni umnogome doprinosili razvoju trgovine, a to je bio povod za nastanjivanje Jevreja, koji su u tom periodu držali trgovinu u Vojvodini, naročito u selima, te se otuda u ovim selima i fudbal javlja prilično rano.

Sve ovo potvrđuje i primer iz samog Novog Bečeja, gde već 1923. godine igraju 7—8 fudbalera — Jevreja iz Bačkog Gradišta (dva brata Vig), Štrebl, Šimon i Jakobović iz Novog Sada, Pancer i Kraus iz Novog Bečeja i Berger iz Bačkog Petrovog Sela. Oni su već uveliko igrali fudbal u svojim mestima, a pre dolaska u Novi Bečej, i u Novom Sadu u tada odličnom klubu »Juda Makabi«. Slučaj Bergera i braće Vig potvrđuje da su oni verovatno igrali, još kao deca, u svojim selima i pre prvog svetskog rata, kada se u Kumanu ili Melencima — čisto srpskim selima — još nije ni znalo za fudbal.

Šteta je što se pisanje Spomenice razvoja fudbala u Novom Bečeju javlja sa priličnim zakašnjenjem, kada su savremenici nastanka fudbala u najvećem broju već poumirali. Nikad, međutim, nije toliko kasno, da sutra ne može biti još kasnije, te je zbog toga uloženo mnogo napora da od preostalih najstarijih Novobečejaca, koji se sećaju pojedinih događaja, »izvučemo« maksimum. Možda smo baš od pojedinaca uspeli da u poslednjem momentu prikupimo dragocene podatke na osnovu njihovih sećanja. Te izjave su proveravane, međusobnim upoređenjima, kao i poređenjem sa podacima kasnije prikupljenim u Istorijskom arhivu u Zrenjaninu i na veliku radost ustanovili, da su te izjave bile u najvećem delu objektivne, čak i u mnogim pojedinostima potpuno tačne.

Više puta smo navraćali kod nekolicine osamdesetogodišnjaka, koji su još od svoje rane mladosti pratili ili aktivno igrali fudbal, da bi ih podstakli na razmišljanje o prošlosti i da tako dobijemo što više podataka za donošenje što realnijih ocena, naravno, i da pri tome proverimo njihove ranije date izjave.

Ti stari ljudi su se svojski trudili, da iz davnog perioda, već prilično izbledelog sećanja, kažu što više i naravno samo ono u šta su uvereni da je baš tako bilo, a to nije bilo nimalo lako. Tako su se dobile izjave tri osamdesetogodišnjaka, sva trojica su rođena 1896. godine (kakva slučajnost), kao i još desetak njih koji su davno prevalili sedamdesetu godinu. Baš zato što cenimo taj napor osećamo obavezu da unesemo njihove izjave. Posebno izjavu Vlaškalin Milorada, koji je rođen čak 1889. godine.

Prema tvrđenju davno pokojnog Vladislava-Lacike Kostovića, 2 prvu fudbalsku loptu u Budimpeštu doneo je on, pri povratku sa studija iz Engleske. Tom prilikom, možda nešto ranije ili kasnije, doneo je i prvu fudbalsku loptu u svoje rodno mesto, gde su mu živeli roditelji, u Novi Bečej.

Kostović je rođen 1854. te je studirao u Londonu negde oko osamdesetih godina prošlog veka, pa se može pretpostaviti da je tada i do-neta prva lopta u Novi Bečej. Naravno, da je to u početku, i to ne kratko vreme, bila igra izuzetno male i ekonomski povlašćene grupe đaka, samo kada su oni na letnjim ferijama u Novom Bečeju. Možda je, taj fudbal, sve do pred kraj 19. veka bio skoro nepoznat široj novobečejskoj omladini.

Milorad Motok, učitelj u penziji, rođen 1896. godine u Kanjiži, koji je došao u Novi Bečej 1905. kao dete od 9 godina, tvrdi da je već te godine, u Gradištu (šumica pokraj Tise) igran fudbal, sa loptom kakva je otprilike i danas. Ne seća se da li su održavane utakmice, ali zna da su postojali drveni golovi i igralište na kome se igrao fudbal na dva gola. Zahvaljujući toj okolnosti što je Motok u tim godinama došao u Novi Bečej, u tada retku porodicu Srba intelektualaca, zbog čega mu je i Gradište bilo dostupno, njegova sećanja su — u vremenu zakasnelog  prikupljanja podataka — dragocena.

Da je Motok rođen i rastao u Novom Bečeju i njemu bi bilo teško da precizno odredi godinu od kada je u Novom Bečeju igran fudbal. Ovako je nepogrešiv, jer je to godina njegovog preseljenja u Novi Bečej, pa su mu baš ti prvi susreti — sa svim onim što ga je okruživalo u novoj sredini — ostali neizbrisivi. Njegova izjava i podaci su utoliko dragoceniji što ih je dao posebno ozbiljan čovek, mentalno vrlo svež, a koji se inače nije interesovao za fudbal, pa je baš zbog toga i nezainteresovan da izmišlja, kako bi i sebe istakao kao nekada sportski angažovanog Novobečejca.

Ištvan Sič, bivši službenik Vodne zadruge u Novom Bečeju, rođen 1896. godine seća se da je 1906. ili 1907. godine, odlazeći u Gradište, video da mladići igraju fudbal na dva gola. Ostalo mu je u posebnom sećanju, da je tadašnji činovnik u sreskom sudu, neki Margitai, imao tako jak šut da lopta ode u visinu čak preko topola kojima je igralište bilo opkoljeno. Sič, kao ni Motok, nije igrao fudbal niti se za njega interesovao. Njegov prvi odlazak u Gradište treba primiti sa izvesnom rezervom. To je svakako moralo biti znatno ranije, jer u Novom Bečeju nije bilo deteta koje ili sa roditeljima ili sa svojim društvom nije već od svoje sedme ili osme godine bilo u Gradištu. Prosto zbog toga što je Gradište tako reći u centru Novog Bečeja bilo atraktivno i za najstarije kao i najmlađe. Srećna okolnost, da ga fudbal nije interesovao pa ni on nije imao razloga da izmišlja, a ako je pogrešio godinu, kada je prvi put bio u Gradištu, to je lako objasniti jer je to bio običan, kao i svaki drugi, doživljaj u sredini u kojoj je rastao.

Ako se pođe od pretpostavke da je Kostović doneo loptu osamdesetih godina prošlog veka i da je, prema izjavi Motoka, u Gradištu postojalo igralište sa golovima još 1905. godine, onda se može dalje pretpostaviti da je ono postojalo i nekoliko godina ranije. Ne treba shvatiti, da je Motok otišao 1905. godine u Gradište, baš kada je igralište obeleženo i golovi podignuti, nego da ih je on te godine tamo zatekao.

Nema sumnje, da je ovom igralištu i stabilnim golovima, bar nekoliko godina, prethodilo igranje na poljančetu, i možda je to poljanče bilo baš Gradište, gde su gelovi najpre bili delovi skinute odeće ili kape. Taj period, golova od odeće do drvenih stativa i prečke, verovatno je bio prilično dug. Morao je fudbal zainteresovati i starije, ili kada su oni koji su ga prvi igrali već uveliko odrasli, da bi bili spremni da žrtvuju finansijska sredstva za kupovinu rezane građe, da je prenesu i ugrade kao golove na igralištu.

Nije nam cilj da nametnemo ranije, već da utvrdimo što tačnije, godine početka igranja fudbala. Naravno, da se ne srne otići ni u drugu krajnost, pa prihvatiti kao prvu godinu onu, koja je mogla biti čak nekoliko godina iza pojave prve fuđbalske lopte.

Imajući u vidu brzi prodor fudbala u sve krajeve sveta, te ako usvojimo da je Novi Bečej već 1905. imao obeleženo igralište i podignute drvene golove, onda je vrlo verovatno, da se prva lopta pojavila i fudbal igrao na poljančetu, sa golovima obeleženim delovima odeće ili cigle u periodu kada se Kostović vratio sa studija iz Londona, negde osamdesetih godina devetnaestog veka. Njegovim ponovnim odlaskom iz Novog Bečeja u Budimpeštu, Beograd i druge gradove svoga službovanja, fudbal je možda i iščezao, ili se više pritajio, da bi ga posle nekoliko godina doneo neko drugi u novobečejsko Gradište, gde se igra od kraja prošlog veka, preciznije od 1899. godine.

Prva fudbalska lopta doneta je u Veliki Bečkerek (Zrenjanin) 1889. godine, što je samo dokaz više za realnost pretpostavke da se u to vreme javlja i u Novom Bečeju. Ovaj podatak uzet je iz Istorijskog arhiva Zrenjanin, mada se u tom broju lista »ToTontal« od 19. maja 1889. govori o igri sa loptom, koja je bila prava fudbalslka lopta, ali igra nije bila pravi fudbal nego više loptatnje.

Kasnije, list »Torontal« u br. 77 od 1903. godine na str. 2 donosli sledeću vest: »Uprava udruženja poziva omladince da se sutra posle podne pojave u punom brojiu i tačno, jer će otpočeti redovno fudbalsko vežbanje, koje će se održavati svake nedelje pod vodstvom Ostije Bele, državnog učitelja.«

Ako se u ovoj vesti pominje redovni trening pod nadzorom državnog učitelja, onda je verovatno fudbal igran i u Velikom Bečkereku poslednjih godina prošlog veka, razume se, neorganizovano, na poljančetu kao i u Novom Bečeju. Da se i u Novom Bečeju u to vreme već igrao fudbal navodi i činjenica da su đaci iz Velikog Bečkereka svoju prvu zvaničnu utakmicu odigrali baš u Novom Bečeju, a ne u Velikoj Kikindi, Žombolju ili u Pančevu, koja su mesta bila veća od Novog Bečeja.

Prvim međumesnim susretima prethodili su javni nastupi u međusobnim igrama dve grupe novobečejskih omladinaca što je usledilo verovatno odmah po postavljanju stabilnih golova i obeležavanju igrališta, jer je to verovatno i bio motiv da se igralište obeleži i golovi podignu. Do susreta sa mladima iz drugih mesta verovatno da nije došlo tako brzo. Morala se najpre ustaliti grupa mladića koja igra fudbal pa zatim grupa starijih koja bi ugovorila gostovanja i obezbedila naj-neophodnije uslove za isto.

Pri oceni i određivanju godine odigravanja prvih utakmica sa omladincima iz drugih mesta imalo se u vidu da se fudbal igrao samo u letnjem periodu, kada se đaci koji se školuju na strani, nalaze kod svojih kuća u Novom Bečeju, a zatim da se u toku godine nije odigralo više od jedne do dve utakmice. Čitavu sezonu pa i dve se pripremalo i živelo za jedno ovako gostovanje, ili za doček gostiju radi odigravanja utakmice.

Ta gostovanja su bila posebni podsticaj za igranje i pripremu, to je logično pretpostaviti da se na njih nije moglo dugo čekati, jer bi u protivnom fudbal kao igra postao neinteresantan i njegov opstanak bi bio ugrožen. Kako se fudbal održao i razvijao to je sigurno dolazilo do gostovanja grupe dečaka iz Starog Bečeja, što je moglo biti ostvareno bez ikakvog troška, jer se lako moglo pešice preći 4 kilometra koliko je, preko Ljutova, udaljen Novi od Starog Bečeja.

To se moglo dešavati već prvih godina ovoga veka, ali je sve to bilo nezvanično — dogovor dečaka — pa samim tim i nisu ostali u sećanju ni jednog živog Novobečejca. Istina, da izjava Lasla Rigoa, navodi na pretpostavku da je gostovanje starobečejskih omladinaca moralo biti i pre njihovog zvaničnog susreta 1912. godine u Starom Bečeju, ali se tako jedan značajan datum ne može zasnivati isključivo na pretpostavkama, već on mora imati i neku sigurniju osnovu.

Prva zvanična fudbalska utakmica u Novom Bečeju odigrana je 1. avgusta 1909. godine između turskobečejskih i velikobečkerečkih đaka.

O toj utakmici Toronta! od 3. avgusta 1909. na str. 3 piše pod naslovom »Fudbalska utakmica velikobečkerečkih i turskobečejskih đaka« i dalje u tekstu stoji: »Velikobečkerečki tim đaka gostovao je u nedelju popodne u Turskom Bečeju, gde je izvojevao pobedu nad tamošnjim timom đaka sa 2:0. Posle utakmice održana je kabaretska predstava sa igrankom. Revanš će se održati 14. o. m.«

Ovde pod pojmom đaka ne treba shvatiti đake novobečejskih škola, jer je Novi Bečej tada imao samo osnovnu i prvi i drugi razred tek osnovane građanske škole, a to bi bili mladi dečaci koji su trebali da se suprotstave Bečkerečanima iz viših razreda gimnazije. To su bili novobečejski đaci koji su se školovali van Novog Bečeja, a za letnji raspust se nalazili kod svojih kuća, što potvrđuje i samo vreme odigravanja utakmice (avgust mesec).

Zbog zabave i igranke koja je priređena u čast gostujućih fudbalera iz Velikog Bečkereka verujemo da je baš to prvi zvanični susret sa ekipom iz drugog grada čim mu se pridao takav značaj. Kabare i igranku nisu organizovali sami novobečejski đaci, nego su tu morali učestvovati i stariji ugledni predstavnici javnog života u Novom Bečeju, a možda i predstavnici same državne vlasti.

Ovo je bila i prva zvanična utakmica velikobečkerečkih fudbalera o čemu govori i sledeća vest objavljena u Torontalu od 9. avgusta 1909. godine:

»Revanš utakmica između tima velikobečkerečkih i turskobečejskih đaka, održaće se u Velikom Bečkereku 14. avgusta pod pokroviteljstvom dr. Vincehidi Erne — županijskog glavnog beležnika na đačkom igralištu. Početak u 5 časova po podne. Ulaznice unapred kupljene 50 filera na blagajni 1 kruna.«

Koliki je značaj pridat ovoj prvoj utakmici u Velikom Bečkereku govori činjenica da se pokroviteljstva prihvatio sam župan beležnik, kao najviša ličnost društvenog i političkog života Banata. Istina da je dr Vincehidi, još kao đak doneo i prvu fudbalsku loptu u Veliki Bečkerek 1889. godine, pa je verovatno bio zainteresovan da se datum odigravanja prve zvanične utakmice posebno obeleži i ostane u sećanju građana.

Revanš utakmica je održana 14. avgusta 1909. godine o kojoj Torontal u br. 185 na str. 2 piše: »Juče je održana revanš utakmica između velikobečkerečkih i turskobečejskih đaka na igralištu kod kasarne. Pobedio je velikobečkerečki tim sa 4:0. Bečejcima nasuprot lepoj igri nije pošlo za rukom da daju gol. Posle utakmice održana je vrlo uspela zabava.«

Citiraju se ove vesti iz lista »Torontal« da bi se tako sačuvao podatak o jednom od najznačajnijih datuma za razvoj fudbala u Novom Bečeju. On će na ovaj način ostati u celosti svima dostupan, kako se kasnije, u slučaju potrebe, ne bi morao ponovo pretraživati arhivski materijal u Zrenjaninu. Pored toga, taj podatak je utoliko važniji što je to istovremeno i prva utakmica velikobečkerečkih (zrenjaninskih) fudbalera, a Novom Bečeju može da služi na čast što je prva utakmica odigrana sa predstavnicima županijskog centra i najvećeg grada u Banatu u Novom Bečeju i što su Novobečejci bili prva fudbalska ekipa koja je gostovala u Velikom Bečkereku.

Možda će nam se zameriti što nismo kao prvu utakmicu u Novom Bečeju uzeli one sa starobečejskim omladincima, kada se pretpostavlja da su ti susreti održani ranije. Nije značajno da li je utakmica odigrana godinu ili dve ranije ili kasnije, ali je važno u ovom slučaju iskoristiti siguran podatak a ne pretpostavku. Kako ovde imamo arhivski materijal opredelio sam se za pisani podatak.

Prema tome, prva fudbalska utakmica odigrana je u Novom Bečeju 1. avgusta 1909. godine između turskobečejskih i velikobečkerečkih đaka, a ona je obeležena kao izuzetan događaj i na praznični način.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Sadržaj

Da li ste znali...

da je stari Vatrogasni Dom i vatrogasni  toranj visok petnaestak metara, srušen 1967. godine da bi se na njegovom mestu izgradio Narodni univerzitet?