Fudbal svojevrstan fenomen 20. veka

Fudbal, ovakav, kako se otprilike igra i danas, javlja se u Engleskoj šezdesetih godina prošlog veka. Univerzitetski koledži u Oksfordu, Kembridžu, Šefildu i drugde još 1840. godine vaskrsavaju fudbal, ali u drugoj formi od onog kako se igrao u Londonu krajem 17. veka. Tih nekoliko studentskih klubova igrali su fudbal bez pravila igre i čak se u to vreme nije pravila razlika između fudbala i ragbija.

Kamen temeljac razvoju fudbala položen je 26. oktobra 1863. godine, kada je osnovana »Engleska fudbalska asocijacija« u koju su učlanjeni svi dotadašnji klubovi. Ova organizacija donela je pravila igre sa 13 članova. Od tada se fudbal naglo razvija i klubovi niču kao pečurke posle kiše. Već 1871. godine odigrano je takmičenje »Kup of Ingland«. Fudbal se u to vreme igrao sa 14 igrača u ekipi, a golovi su hili visoki 5,5 metara.

Profesionalizam se u fudbalu javlja još 1883. godine, a 1885. godine potvrđen je i od strane savezne skupštine.

Nije prošlo mnogo vremena kada je ustanovljeno da je visina golova (vrata) preterana i 1875. godine ista je smanjena sa 5,5 na 2,44 metra visine. Ubrzo je ustanovljen i sudijski odbor kao zasebna institucija, a 1890. godine uveden je u pravila igre i penal (jedanaesterac).

Prva zemlja na evropskom kontinentu, koja je prihvatila fudbal bila je Švajcarska. U Ženevi, je u to vreme živela velika kolonija Engleza i tu je osnovan prvi klub Šatlen, 1869. godine. Iz Ženeve se fudbal preneo u sve veće gradove Švajcarske i prelazi u susedne zemlje — Austriju, Nemačku, Francusku, Italiju i tako redom.

Tako se osamdesetih i devedesetih godina 19. veka igra skoro u svim većim gradovima Evrope. Brzo je »osvojio« ceo svet i postao najrasprostranjenija sportska grana. Osnivaju se klubovi i odigravaju utakmice. Fudbal je postao igra miliona stanovnika zemljine kugle.

Popularnost fudbala iz godine u godinu raste. Pored toga što »osvaja« i najzabačenije krajeve ove planete, on i u zemljama i gradovima u kojima je već od pre stotinak godina prihvaćen, postaje sve masovniji. Sve je više gradova u kojima se grade novi i proširuju postojeći stadioni. Nema sličnog fenomena u novijoj istoriji, ne samo sporta, već i društvenih igara uopšte.

Fudbal je potisnuo mnoge sportove, i evo skoro čitavo stoleće, važi u Evropi kao sport broj jedan, a o Južnoj Americi i da se ne govori. U Aziju i Afriku je stigao sa zakašnjenjem, u odnosu na druge kontinente, ali vrlo brzo, posle sticanja nezavisnosti zemalja tih kontinenata, fudbal u svakoj od njih postaje najmasovniji sport sa najdinamičnijim razvojem.

Nije to više samo sport u klasičnom smislu, to je postala snažna organizacija u svetu uopšte, a u pojedinim zemljama od posebnog uticaja ne samo na vaspitanje omladine, nego i na čitavu nadgradnju i društveni život. On je postao moćno sredstvo privredne, a još više političke propagande.

Vanredan primer u tom pogledu je poslednje dvanaesto svetsko prvenstvo u fudbalu, održano 1982. godine u Španiji.

Prvenstvo je održano u vreme kada su međunarodni sukobi uskovitlali sve snage i pretili da se rasplamsaju u velike ratne sukobe. I baš u takvim uslovima Predsednik Republike Italije, Sandro Pertini, prekida svoju državničku, već započetu, posetu Francuskoj, da bi prisustvovao fudbalskim utakmicama italijanske reprezentacije na prvenstvu sveta u Španiji.

Finalni susret između Italije i SR Nemačke u Madridu uveličali su svojim prisustvom, pored španskog kralja Huana Karlosa, koji je predao pehar pobedniku, Predsednik Republike Italije Pertini, Kancelar Savezne Republike Nemačke Šmit i mnogi drugi najviši državnici i političari počev od predsednika vlada, šeika do istaknutih ministara.

Bio je i ostao, kao što su to uostalom i drugi sportovi, sredstvo za upoznavanje i zbližavanje naroda raznih zemalja. Ne retko su baš fud-baleri bili prethodnica odgovarajućih političkih i diplomatskih akcija.

Prihvatajući ovakvu ulogu i uticaj fudbala na raspoloženje i život u svetu potrebno je, sa malo više reči, istaći razvoj fudbala u bivšoj Austro-Ugarskoj, u čijem se sklopu, u periodu prihvatanja fudbala, nalazila i Vojvodina, pa samim tim i Novi Bečej.

U mnogonacionalnoj Austro-Ugarskoj, baš ta nacionalna šarolikost je doprinosila da se fudbal vrlo brzo prihvati i doživi takav razvoj, kakav je malo koja zemlja, u to vreme, zabeležila. Svaka nacija je želela da se preko fudbala i zdrave omladine pokaže snažnijom, svežijom i superiornijom od druge. Fudbal je u tom pogledu pružao vanredne uslove, a pojedinim nacijama tada, možda, i jedinu priliku da se legalno dokažu i istaknu.

Da je mnogonacionalnost bila jedan od faktora brzog razvoja fudbala u Austro-Ugarskoj govori i činjenica, da su između dva rata, baš Austrija, Čehoslovačka i Mađarska bile daleko najjače fudbalske zemlje Evrope. Tridesetih godina im se priključila i Italija, ali sa »uvoznim igračima« iz Argentine, Urugvaja i drugih zemalja Južne Amerike.

Zahvaljujući, između ostalog, i ovoj okolnosti, iako su jedne nacije bile porobljene, fudbal je postao popularan u svim krajevima Carevine i brzo se prenosio iz većih gradova u manje pa i u sela. Već početkom ovog veka igra se skoro u svim gradovima Vojvodine, koja je u stvari bila periferna pokrajina Austro-Ugarske. Tako je fudbal relativno brzo prihvaćen i u Novom Bečeju, gde se takođe pojavio krajem devetnaestog veka.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Sadržaj

Da li ste znali...

da je jedan od glavnih aktera, pri osnivanju opere u Novom Sadu, bude naš sugrađanin Bogdan Čiplić, u to vreme upravnik Srpskog narodnog pozorišta.