Gostovanje Građanskog u Čurugu

Novobečejci naviknuti da Građanski pobeđuje, i najbolje klubove Velikog Bečkereka, Velike Kikinde i Starog Bečeja, s pravom su očekivali da se njihov klub vraća kao pobednik kada su u pitanju njegova gostovanja po okolnim selima. Navijači su teško prihvatali negativne promene koje prate Građanski posle odlaska Bergera, Braće Vig, Jakoboviča, Proke Gaborova i drugih, pa su sa priličnim potcenjivanjem gledali susrete sa klubovima kao što su BAK iz Bačkog Gradišta ili Hajdukom iz Čuruga. Otuda i veliko razočarenje navijača zbog prve izgubljene utakmice od Hajduka u Čurugu.

Odanost navijača Građanskog bila je velika, kakvu, možda posle toga, nijedan klub više nije imao. Za gostovanja u okolna mesta: Stari Bečej, Čurug i Bačko Gradište, prevoz su obezbeđivali navijači, sopstvenim zaprežnim kolima i to besplatno, jer kao što je već naglašeno Građanski je imao i priličan broj navijača iz redova zemljoradnika. Naročito su mu bili odani Ljutovčani.

Na gostovanje Građanskog u Čurugu 1925. godine, vozio ih je svojim zaprežnim kolima Nenad - Neca Jovanov iz Vranjeva. Iako se išlo preko Bisernog cstrva ipak je to u oba pravca put od oko tridesetak kilometara, ali Neca, nije mario za žrtve, želeo je da prisustvuje još jednoj pobedi Građanskog. Takva njegova očekivanja možda i nisu bila sasvim opravdana, jer je Građanski već bio oslabljen. Desilo se ono, što se retko dešavalo, Građanski je izgubio.

Kako je utakmica počela, Hajduk je silovito jurišao na gol Građanskog. Igrači Građanskog su, inače, bili bolji i nastojali su da smire igru i tako savladaju protivnika. Ali što je igra više odmicala, domaći su postojali sve agresivniji. Nije dugo potrajalo i iz takve borbene igre Hajduk postiže gol.

Posle toga gola, koji je bio i jedini u toku cele utakmice, igrači Građanskog ulažu napore, ali je bilo teško obuzdati zahuktalog protivnika, a još teže je bilo nametnuti svoj način igre.

Što se utakmica primicala kraju, Neca je sve više uviđao da do preokreta u igri neće, i ne može doći, već da će Građanski izgubiti.

Počeo je da razmišlja, kako su igrači Građanskog uobraženo i neozbiljno prišli utakmici. Kao da imaju toliko snage, da protivnik ne može izdržati tempo koji oni mogu nametnuti kad god to požele, a u stvari jedva su se vukli po terenu, jer je vladala prava letnja popodnevna pripeka. Njegovom razočarenju nije bilo kraja.

Očajan, a nemoćan da bilo šta promeni, a igrači, ni posle primljenog gola, nisu zaigrali onako kako je on to smatrao da bi morali da igraju, dugo se dvoumi i konačno donosi »osvetničku« odluku.

Zar on, potegao toliki put, po vrućini, sa svojim konjima, koji su mogli bar tog dana da se odmore od svakodnevnog napornog rada, samo da bi prisustvovao pobedi svojih ljubimaca, a oni tako!

Nećeš — reče Neca u sebi — i uhvati konje u kola i pre kraja utakmice ošinu konje i kasom za Novi Bečej. A igrači?! Neka se snalaze kako znaju i umeju. Njega to ne interesuje — već kako kaže Emil Popović, koji nam je ispričao ovaj događaj — da ih nauči pameti, pa sve do skele nije se ni osvrnuo.

Navijačka strast i odanost klubu, nisu dozvoljavali nikome da se igra sa ugledom kluba, tako je to shvatao Neca. Nije on zapazio da su se igrači Građanskog trudili i borili, pa iako su izgubili ne može im se prigovoriti.

Želeo je da im pokaže da se tako ne mogu braniti boje kluba. To je bila njegova osveta, njegov očaj.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Sadržaj

Da li ste znali...

da je poslednji Ban Dunavske Banovine bio novobečejac Milorad Vlaškalin, koji je živeo u kući  gde se danas nalaze banka Intesa i Continental banka?