Neuspeh u Vojvođanskoj ligi

Ulaskom u Vojvođansku ligu ostvaren je davnašnji san Novobečejaca. Za uspešnu borbu u tako visoki rang takmičenja, učinjene su potrebne predradnje između ostalih, odigrano je i nekoliko pripremnih prijateljskih utakmica. Takva jedna utakmica bila je fatalna za dalju borbu Jedinstva u višem rangu takmičenja. Na utakmici, sa Kozarom iz Banatskog Velikog Sela odigranoj u Novom Bečeju, doživeo je tešku povredu najbolji navalni igrač Jedinstva Dragan Džajski, koji je i među najzaslužnijim što se Jedinstvo plasiralo u Vojvođansku ligu. Njegova povreda bila je težak udarac za novobečejski fudbal, jer je Džajski svojom igrom i korektnim ponašanjem, ne samo na terenu, već i u privatnom životu postao ljubimac svog fudbalskog Novog Bečeja. Ali, to je i najveća tragedija jednog pravog sportiste, ta povreda ga je odvojila od aktivnog igranja fudbala za sva vremena, u dvadeset trećoj godini života.

Gubitak takvog gol igrača i jednog od konstruktora igre, ekipa Jedinstva doživela je kao šok, koji se osećao celog prvenstva. Imao se utisak da su igrači dobili dodatni kompleks, u borbi u višem rangu takmičenja, a posledica takvog stanja ekipe bilo je pretposlednje mesto na tabeli, i ispadanje iz Vojvođanske lige.

Jedinstvo je ispalo iz Vojvođanske lige ne samo zbog odsustva najboljeg igrača Džajskog, već i zbog neiskustva, ali ne samo u čisto sportskom (fudbalskom) nadmetanju, nego i u svim drugim, zakulisnim radnjama, koje prate ovakvo jedno takmičenje. Pored pristrasnosti sudija i onih koji ih delegiraju, tu su i uloge trenera, koja ne retko nije svedena samo na stručni rad sa svojom ekipom, već i da sa svojim kolegama iz drugih ekipa računa na njihovu naklonost i tako olakšava svojoj ekipi plasman na tabeli. Sve to Jedinstvo nije znalo, a bez učešća u svemu onome što prati takvo jedno takmičenje, teško je, samo poštenom igrom na terenu, obezbediti povoljan plasman, izuzev ako ekipa nije do te mere superiorna da im drugi vidovi pomoći (one sa strane) stvarno nisu potrebni. Takvih je, na žalost, uvek manje od onih drugih. Možda ovo ne deluje dovoljno sportski, jer sportisti moraju biti spremni da se mire i sa neuspesima, a ne da za iste traže krivce u drugima, ali naša takmičenja, i ne samo naša, imaju i onih nepoželjnih primesa čije su žrtve po pravilu oni najnaivniji ili najsiromašniji.

Vredno je, pri gornjoj konstataciji, izneti jedan zaista svetao primer sportskog morala, ali to je — na žalost — iz davno prošlog vremena, gde se klub, na čiju štetu je poništena utakmica, ne žali i ne izmišlja »argumente«, već naprotiv. Desilo se to davne 1948. godine. Slobodna Vojvodina, list koji je izlazio u Novom Sadu, od 14. novembra 1948. godine, donosi pismo kluba Naša Krila iz Zemuna, upućeno Fudbalskom savezu Jugoslavije, povodom poništenja utakmice Naša Krila — Sloga (današnja Vojvodina Novi Sad), koje glasi:

»Smatramo da je sudija Marek prestrogo dosudio jedanaesterac protiv Sloge, što je nesumnjivo uticalo na dalji razvoj same utakmice i na konačnu pobedu našeg tima, pa je prema tome vaša odluka i opravdana.

Naš tim će se i ubuduće zalagati da samo kroz sportske pobede dostojno reprezentuje naše vazduhoplovstvo i doprinese svoj udeo pravilnom razvoju naše fiskulture.«

Poslednju utakmicu u Vojvođanskoj ligi Jedinstvo je odigralo 15. juna 1980. sa Kabelom iz Novog Sada i pobedilo sa 5:2. Tim je na toj utakmici izgledao: Golijanin — Sesić, Glavaški — Marko Perić, Budisavljević, Bilibija, Surla (Ristevski), Milivoj Perić, Baštovanov, Kiselički, Felbab (Budić).

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Sadržaj

Da li ste znali...

da je Biserno ostrvo nastalo prilikom regulisanja reke Tise, to jest završetkom radova na borđoškom proseku 1858. godine?