Stvaranje nove ekipe je dugotrajan posao

U takmičarsku 1963/64. godinu Jedinstvo je ušlo praktično sa prepolovljenim timom — kako to kaže Duško Vujackov — i skoro onesposobljeno za dalje takmičenje. Uz sve to, sredstva koja su uvek bila nedovoljna, posle ovih nedaća sa ekipom, postaju još veći problem.

Tim Jedinstva i Partizana prilikom utakmice na proslavi dana oslobođenja 1962. godine

Razočarenje je bilo veliko. Posle onakvog tima i onakvih igara, nije bilo lako, pomiriti se sa naglim padom. Baš u to vreme, kao za nesreću, u Novom Bečeju se naglo razvijaju i druge grane sporta. Tako su dizači tegova ušli u savezni rang takmičenja, rukometni klubovi muški i ženski, pa košarkaški muški i ženski klubovi, što je sa svoje strane sužavalo prostor novobečejskim fudbalerima.

Nije samo razlog što se publika u manjem broju odaziva na fudbalske utakmice, već su i mnogi drugi izvori sredstava »stegli svoje slavine«. Dešavalo se da Jedinstvo, pri održavanju prvenstvenih utakmica u Novom Bečeju, nema sredstava da isplati sudije koje su vodile odnosnu utakmicu. Ali, baš u takvim uslovima, u teškim situacijama, se nađu oni pravi ljubitelji fudbala koji priskaču u pomoć. Tako je u ovom teškom trenutku priskočio poznati novobečejskii alas BARNA — bači. Duško se obratio Barni za pozajmicu od tridesetak hiljada dinara, sa rokom vraćanja od dve do tri nedelje, a odgovor Barne je bio: »Hat bogamu, kako to, evo ti novac i dovedi sve fudbalere na pržene kesege i vino« — naravno, na njegov račun.

Da bi pad bio što veći, klub napušta i trener Stefanović. Pa i pored toga, novobečejski fudbal, baš kao što je to zabeleženo i u periodu najveće privredne krize — tako i ovog puta, nalazi izlaz iz teškoća. Utakmice se održavaju, takmičarski duh se obezbeđuje, a u tim se nalazi jedan od izuzetnih novobečejskih fudbalera Stevan Milankov — Pisar, za koga nije bila primamljiva ni ponuda zagrebačkog Dinama, Steva ostaje u Jedinstvu. Ne samo da bude oslonac u klubu, nego i nužna podrška mlađima koji dolaze iz podmlatka; da bude podstrek još mlađima, da se upisuju u podmladak Jedinstva i da, ugledajući se na njega, teže marljivom radu, da bi postali igrači kao što je to njihov ljubimac Steva.

Tabela Severnobanatske lige 1963/64. godine

1. ŽAK — Kikinda 27 15 9 3 69:34 39
2. Radnički — Sutjeska 28 14 8 6 83:50 36
3. Rusanda — Melenci 28 12 8 8 71:47 32
4. Mladost — Ban. Desp. 27 14 4 9 62:46 32
5. Radnički — J. Tomić 28 13 5 10 72:63 31
6. Proleter — Čoka 28 12 6 10 58:69 30
7. Crvena Zvezda — Mokrin 28 12 5 11 62:74 29
8. Obilić — N. Kneževac 26 11 6 9 55:45 28
9. Bilećanin — Sečanj 28 10 8 10 69:56 28
10. Jedinstvo — N. Bečej 28 12 4 12 67:63 28
11. Lehel — Mužlja 26 12 3 11 63:50 27
12. Polet — Nakovo 28 10 6 12 61:72 26
13. Budućnost — Srp. Crnja 28 8 5 15 53:88 21
14. Vojvodina — N. Miloševo 28 7 6 15 56:96 20
15. Crvena Zvezda — R. Selo 26 5 4 17 31:75 14

U takmičarskoj godini 1963/64. Jedinstvo učestvuje u Severnobanatskoj ligi, u kojoj su te godine seoski klubovi, izuzev ŽAK-a iz Kikinde. Ne možemo, a da i ovom prilikom ne istaknemo da su to klubovi uglavnom iz kolonističkih sela, čija snažna igra nije odgovarala ni ranijem načinu igranja Jedinstva, a pogotovu sada, kada je prisiljeno da igra sa mladim, i neiskusnim igračima.

Jedinstvo se plasiralo na deseto mesto prvenstvene tabele, a za čitavo prvenstvo strahovalo se za opstanak i u ovom rangu takmičenja.

No, posle tako sumornih dana, za novobečejski fudbal, pristupilo se sa skromnim snagama, ali sa mnogo truda, stvaranju nove ekipe. Zahvaljujući velikoj upornosti pojedinaca već sledeća takmičarska godina donosi bolje »sutra« i rezultati nagoveštavaju da su na pravom putu da stvori tim koji će, koliko toliko, zadovoljiti probirljivu novobečejsku publiku naviknutu, od prethodne generacije, da Jedinstvo igra lep i dopadljiv fudbal, ali i da je u stanju da pobedi najjače protivnike, ne samo iz svog ranga takmičenja, već i klubove iz druge savezne lige.

Tabela Banatske lige Sever 1964/65. godine

1 Rusanda — Melenci 28 18 5 5 87:34 41
2 Bilećanin — Sečanj 25 18 4 4 72:28 40
3 Obilić — Novi Kneževac 24 12 4 8 49:38 28
4 Jedinstvo — Novi Bečej 26 12 4 10 53:52 28
5 Lehel — Mužlja 26 10 6 10 47:43 26
6 Proleter — Čoka 24 10 5 9 48:40 25
7 Kozara — Ban. Vel. Selo 22 11 2 9 41:34 24
8 Vojvodina — N. Miloševo 26 10 3 13 39:62 23
9 Crvena Zvezda — Mokrin 22 10 1 11 37:35 21
10 Borac — Zrenjanin 22 10 1 11 37:35 21
11 Crvena Zvezda — R. Selo 21 10 0 11 28:45 20
12 Polet — Nakovo 21 7 5 9 43:42 19
13 Radnički — Sutjeska 22 7 3 12 35:48 17
14 Vulkan — Zrenjanin 27 8 0 19 38:73 16
15 Mladost — Ban. Despotovac 21 6 2 13 41:65 14
16 Budućnost — Srp. Crnja 20 4 4 12 33:59 12

Jedinstvo je u odnosu na prošlu godine postiglo četvrto zadovoljavajuće, mesto na tabeli. Najčešće su nastupali sledeći igrači: Lukić, Kolarov, Minić, Stanković, Avramov, Josimović, Garčev, Jovčić, Mihaljfi, Terzić, Milankov, Keri, Zedi, Ivančev, Milošev, Lalić, Peskar, a iz Bečeja se vratio Imre Horvat, što je predstavljalo veliko pojačanje, jer se on, u to vreme, ubrajao među najbolje igrače Vojvođanske lige.

Teško je bilo u novobečejskim uslovima stvarati novu ekipu iz svojih redova. Ne zbog toga što su ti uslovi bili loši u pogledu organizovanog i sistematskog rada sa mladim igračima, već što je bilo nemoguće te mlade zadržati. Ukoliko se istakne i postane interesantan za klubove iz višeg ranga takmičenja, po njega dolaze oni iz druge savezne lige. Taman, tako, neki od njih stasa i postane stub, ili nosilac igre, već u sledećoj sezoni on će se naći u većem klubu.

Tako se desilo i sa vrlo talentovanim mladim igračem Čedomirom Terzićem. On je, još u podmlatku, vidno odskako od svojih drugova i kao takav, sa specijalnom dozvolom, ušao u prvi tim Jedinstva.

Igrajući prijateljske utakmice, Jedinstvo je često nastupalo i sa bivšim svojim igračima, koji su u to vreme bili članovi Proletera iz Zrenjanina: Blaskanj, Đuričin i Stepančev, pa i Mesaroš, kao igračem beogradskog Partizana, uz koje je mladi Terzić, dolazio do punog izražaja. Tako je on postao meta Proletera, Kikinde li Spartaka iz Subotice. Naravno, tu je svaki otpor Jedinstva bio uzaludan. Nastojalo se da se, u takvim uslovima, omogući mladom igraču da se razvija. Drugoligaški klubovi su za to pružali znatno veće mogućnosti, nego Jedinstvo.

Joška Takač, nekada poznati igrač Spartaka i Crvene Zvezde, sada kao trener Spartaka, za nekoliko dana, sve je sredio za Terzićev prelazak u Spartak. Spartak se obavezao da će odigrati jednu utakmicu sa Jedinstvom u Novom Bečeju bez ikakvog obeštećenja, već da prihod sa te utakmice bude naknada Jedinstvu za ustupanje Terzića.

Na toj utakmici, u Novom Bečeju, Takač je u razgovoru sa vodstvom Jedinstva izjavio — Pa vi niste ni svesni kakav je Terzić igrač. Start iz mesta i brzinu koju on ima nemaju mnogo igrača u prvoj saveznoj ligi. Naravno, Terzić je odmah postao standardni prvotimac, a Spartak ubrzo ušao u prvu saveznu ligu. Tako je Terzić postao igrač prve savezne lige.

Bez obzira na sve teškoće te vrste moralo se dalje raditi, baš kao da se ništa ne dešava. Tu su novi, mladi, talenti sa kojima će se računati i ići u dalje »okršaje«. Oslonac tima će i nadalje ostati Steva Milankov i povratnik iz Bečeja Imre Horvat. Horvat je bio koristan na svakom mestu u timu, ali, s obzirom na njegov snažan i precizan šut, on je bio predodređen za »gol igrača«. Kao takav, dok je igrao za Bečej, koji je bio u Vojvođanskoj ligi, Horvat je bio golgeter te lige. On je pretstavljao veliku sigurnost u timu, ali je bio preterano osetljiv prema protivničkim igračima koji se služe nedozvoljenim sredstvima da bi ga omeli u postizanju gola, pa je protiv takvih igrača nesportski reagovao. To je Jedinstvo koštalo njegovim isključenjem iz igre i ekipa je ne jednom morala da se bori sa deset igrača.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Sadržaj

Da li ste znali...

da je poslednji Ban Dunavske Banovine bio novobečejac Milorad Vlaškalin, koji je živeo u kući  gde se danas nalaze banka Intesa i Continental banka?