Stevan Đuričin – Bapa

Stevan Đuričin – Bapa

Iz one izuzetne generacije igrača Jedinstva koji su to postali igrajući u ekipi podmlatka, pored Emila Stepančeva, dolazi Bapa, pa onda braća Blaskanj i drugi. Po fudbalskoj veštini mogao se meriti sa Stepančevim, ali je on bio drugi tip fudbalera. Bio je znatno oštriji i tvrd fudbaler, koji je sebi dozvoljavao i da se poigra sa protivnikom, što nije bilo i bez rizika za sopstvenu mrežu, s obzirom da je igrao odbrambenog igrača. Naravno, da je ovakav odnos prema igri, sebi, mogao dozvoliti, samo igrač koji je svestan svoje fudbalske veštine i visokog tehničkog znanja.

0 Bapi je, Emil Stepančev, dao takvu ocenu, da bi je bilo šteta menjati i prekrajati, te je zbog toga jednostavno prepisujemo.

»Poznavajući Bapu iz malena iz školskog dvorišta znao sam za njegove fudbalske vragolije sa gumenkom. Bio je žongler, zabavljač nežne telesne konstitucije, krivih nogu. Njegovi novoselci zvali su ga »žuti« zbog riđe kose sa šiškama preko očiju. Bapa je sve znao sa loptom. Ona je poslušno sledila svaku njegovu zamisao. Ne pamtim igrača da je odavao takav sklad sa loptom.

Bilo mi je poznato da poseduje britkost u startu, urođenu drskost ali nisam nikada mogao pretpostaviti da će ulogu centarhalfa igrati sa toliko uspeha. On je bio toliko atraktivan da je, onako neugledne spoljašnosti na terenu delovao nestvarno. U skoku uvek bio viši, u startu čvršći i uvek stizao iako je odavao utisak sporosti. Šabloni u igri bili su mu strani jer njegovo poimanje fudbala nije dozvoljavalo da se ponavlja. Može se reći da je bio fudbalski umetnik, maštovit i nepredvlidiv. U svom kaznenom prostoru nalazio je originalna rešenja u najsloženijim situacijama. Takva je igra (nazivana kao obavezna igra) često je ostajala neshvaćena od saigrača. Znao je da iznenadi sopstvenog golmana tako da su imali mnogo muke da ga povrate iz fudbalskog zanosa u uhodani kolosek igre. Kasnije je izrastao u vođu. U njegovoj igri se osećao da sazreva i kao čovek. Znao je da ohrabri i ponese. Igru je sve više shvatao kao beskompromisnu borbu, često do brutalnosti. Njegovoj prirodi borba je bila urođena. On ju je shvatao kao način življenja i pokušavao da takvo shvatanje prenese i na nas. Sa velikim uspehom je dve sezone nosio dres drugoligaša Proleter iz Zrenjanina. Po povratku iz Zrenjanina dao je veliki doprinos takmičarskoj stabilizaciji kluba, kao pedagog i organizator. Sam, dugo nisam mogao da shvatim takvu transformaciju u njegovoj igri i životu. No, docnije kada sam osetio onu drugu stranu života uspeo sam, mada teško, da se odreknem idilične slike o fudbalu, ljudima, sa rezignacijom shvatajući da je Bapa mnogo pre mene bespoštednu borbu shvatao kao egzistencijalni uslov. To saznanje teško mi je palo ali kako sam sazrevao kao čovek bivalo mi je sve jasnije da dolaze vremena u kojima se principi na kojima sam zasnivao sopstveni odnos prema fudbalu i gradio svoju fudbalsku i životnu filozofiju polako menjam«.

Sa Stepančevim odlazi u zrenjaninski Proleter i Bapa. U Proleteru menja način igre, ozbiljnije prilazi svakoj utakmici i postaje jedan od najboljih odbrambenih igrača Proletera. Povratkom u Jedinstvo postaje oslonac tima u svakom pogledu.

Završivši karijeru aktivnog igrača, preuzima ulogu trenera podmlatka, gde je pokazao puno smisla za prenošenje svog zaista velikog znanja i iskustva na mlađe, za koje je dugo godina bio jedan od uzora. Kasnije trenira u više navrata i prvi tim, tako je uspeo, u Zajednici sa Pap Vladimirom, da uvede Jedinstvo po drugi put u Vojvođansku ligu.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Sadržaj

Da li ste znali...

da se sušara lekovitog bilja »Alkaloid« nalazila na današnjem mestu upravne zgrade Polet Nexe grupa sve do kraja  sedamdesetih godina XX veka?