Franja Keri

Franja Keri

Keri zaslužuje da se o njemu nešto više kaže. Vragolast, živahnih očiju, svojom tehnikom, duhovitom igrom i realizatorskim sposobnostima oduševljavao je Novobečejce. Hitronog, kad se razmahne, teško ga je neko mogao »čuvati«. Nepredvidiv, brz a dribling je izvodio u trku. Padali su na tom driblingu mnogi protivnički igrači. On se, prosto iz daleka, oslobađao svojih čuvara, koji su najčešće ostajali na zemlji. Zvali su ga Pipi, koji nadimak je doneo iz Vojvodine iz Novog Miloševa, gde je počeo sa fudbalom.

Pipi je bio omiljen drug, po prirodi miran, ali ipak na terenu vragolast. Znalo se, da kada Pipi počne da dribla da će biti smeha, jer je po nekoliko protivničkih igrača ostajalo na zemlji iza njega, naročito, ako mu se dozvoli da slobodno igra. Golove je postizao na sebi svojstven način i sam ih je pripremao. Proturao je loptu tamo gde to niko ne bi ni pomislio da se to tako može učiniti. Kada se kretao, bili su to sitni koraci, ali brzi. Uvek je žurio.

Publika ga je mnogo volela, jer sve što je činio na terenu, bilo je to kao od šale, da nekog razonodi. Igrao je — kako se to kaže — na inspiraciju — na potez. Valjda je to osobina velikih fudbalera.

Nije se nikad podvrgavao strogom režimu sportskog života. Njegova priroda mu to nije dozvoljavala. Kafana je bila mesto, gde se najčešće mogao naći. Ostao je u najlepšoj uspomeni novobečejskoj fudbalskoj publici.

Sadržaj

Da li ste znali...

da je meandar Biserno Ostrvo, u to vreme najveća okuka Tise, dug oko 23 km prosecanjem novog korita 1858. godine u dužini od 8,3 km postaje mrtvaja. Meandar na području Medenjača u dužini od 15 km postao je mrtvaja 1863. godine prosecanjem novog toka u dužini 3,2 km. Ali, je još dugo posle toga meandar korišćen kao glavni plovni put, a prosek postao rukavac. Zbog toga je 1900. godine prosek proširen, a meander zasipan i Medenjača praktično tek 1900. godine postaje mrtvaja.

O gradu