Pisma Dušana Kneževića

Mada raspolažemo sa desetak fotokopija pisama Dušana Kneževića, iznećemo samo ona koja doprinose prikazu njegovog stvaralaštva, ili ilustruju nanetu mu nepravdu.

Pismo književniku Iliji Okrugiću-Sremcu iz Berkasova kod Šida upućeno 17. septembra 1878. godine glasi:

„Vrlo se radujem što polučih tu sreću, da mojih deset novela od Vas očekuju smrtnu ili životnu presudu. Oprostite što se usudih kao nepoznat i kao mlad ovim pismom u Vašem plemenitom radu nekoliko trenutaka da Vas zadržim, moje nestrpljenje goni me na to a ujedno i ta volja da Vam otkrijem svoje ime.

Što sam kao nepoznat pisac poslao „Matici" ovi moji izvora, nije za to što bi se bojao kojeg neprijatelja od strane g. književnika, već toga, što ako mi se novele ne uvaže neću da mi se „masa" čudi, da mi prebacuje šta i onaj koji nije nikad ništa napisao, niti zna šta znači to pisati. A to bi dosta moju volju pomutilo mladu krv uzrujalo."

„Uzrok što me goni da radim na književnosti taj je što prvo i prvo osećam sposobnosti za to, drugo što je književnost prosveta, a prosveta će samo da osveti srpsko Kosovo, da Srbina proslavi među ostale izobražene narode, da ne bude navek samo raja-roblje mraka i neznanja."

„Za moje 23 godine, držim da sam dosta radio i ako padnem, pašću junački tešiću se što sam hteo a nisam uspeo. Ja vam se izvinjavam za neke pogreške što ćete ih naći u rečenicama, to je jedino stoga što nisam mogao još jedared sve na novo da ispišem i da dosta popravim, no to želim da učinim onda, kad novele dođu pred štampu. "

„Više živim za poeziju nego za prozu, no počem od poezije ne mogu skoro ništa zaslužiti, bar toliko da se dalje izdržavam, to se latih i proze nek mi bar toliko donese, da odem u Beograd da slušam veliku školu i za to vas srdačno molim, da ne budete vrlo strogi sudija i da bi ranije doneli presudu da znam šta će biti sa mnom".

„Moj otac je bio upravitelj i tvorac prvog srpskog pravog pozorišta, a čije je pozorište rodilo narodno i koji je svu gospodu u Novom Sadu oduševio da rade za pozorište, što oni pre njega to činili nisu, pa za to ipak ne dođoh ni do kakve stipendije da sam se mogao izobraziti, niti su zasluge oca mog uvažene od strane srpskog naroda. No docnije već dokazaću, da je naše narodno pozorište samo prirodan produkt onog oduševljenja što ga je moj otac proizveo i da je njejgova najveća zasluga što ga danas imamo."

„Moja želja je da se dalje izobrazim i ako bude sreće i zasluge ja ću to da postignem trudom, samo najponiznije molim da ne čekam dugo Vašu predsudu".

S odličnim poštovanjem

ponizni sluga

Dušan Knežević

Berkasovo 17.IX.878

U pismu od 24. II 1879. iz Berkasova piše g. Iliji Okrugiću-Sremcu da je dobio pismo od Dr. Milana Savića člana Književnog odbora Matice srpske u vezi sa njegovim novelama:

„Mnogo poštovani i prečasni gospodine

Danas dobih pismo od drugog mog gospodina ocenitelja Dra Milana Savića koje me je jako rastužilo da su svi konci moje fantazije popucali. Isti je gospodin pročitao tek sedam novela i javlja mi da je sve dobro ali nisu za nagradu. Vidite kako sam ja nesrećan, moja gospoda ocenitelji ne slažu se i ja ću propasti. Vaše mi je pismo toliko ulilo utehe da nisam mogao ni pomisliti, da će me te novele moje najposle rastužiti. Ja Vas lepo molim da mi novele po obećanju koliko možete branite i da ne odstupite od Vašeg obećanja, koje ja i ne sumnjam."

Među našim književnicima ima nažalost takovi ljudi, koji ne mare ni zašto, ne rade ni sami ništa, pa nisu skoro radi da i drugi rade. A pojavili se od njihove rodbine ili prijatelja to ti se taki gleda kroz prste i nagrada ne fali. Uzmite samo već evo jedna gimnastika" „oće da se nagradi od naše Matice", nije dosta što su pre nekoliko meseci jednu već nagradili. A kakva je to umotvorina „gimnastika" ? Dal i to spada u beletristiku? Zar i tu može biti šta izvorno? Ali jest to je pisao brat gosp. V. Popovića to je dakle za nagradu, a mojih 10 umotvorina kod kojih sam morao misliti glavu i izmišljati, to nije za nagradu. Lepa stvar lepi književnici, al ne, to su lažni književnici je nemaju za toliko godina svog rada nijednog otitulana (nisam razumeo smisao ove reči - LM). Blago našoj omladini, ima se na koga ugledati"

Ja držim mnogo poštovani gospodine da Vaš sud o mojim novelama, mora prevagnuti, prvo Vi ste stariji književnik, pripoznat, bolji i čuven, dakle to bi bilo nešto smešno kad bi se uvažio sud gosp. Savića. Al znam otkud vetar duva; ono je velika lisica St. V. Popović a šnjim i urednk „Javora" , to su one „boršeove" stenice, koje zauzeše prvo mesto. A poglavito ta struja dolazi otuda, što sam ja u „Zastavi" kritikovao „Orao" gosp. St. V. Popovića i što se gosp. urednik " Javora" našao valjda uvređen što sam za njegov list poslao te novele, a ne na nagradu. Tako lenjštine u srpskim uredništvima nikad nije bilo; nit taj čovek radi šta za „Javor" nit ume da oceni ono što je za list, već prima kojekakve budalaštine od svojih prijatelja, pa eto gotov broj. Taj nam je čovek unazadio list beletristična za 20 godina natrag. Još ona „Sedmica" od 1857. godine bolja je od njegovog „Javora". Lani je nešto i uradio, al prošlih godina baš ništa. Oprostite mi, ja sam strašno ljutit, a moja mlada krv ne može imati toliko flegme, da oprašta tuđe ludorije."

Pomislite samo, valjda već 4 meseca leži mi ova pesma kod urednika „Javora"; molim Vas budite tako dobri, ja Vama evo i stavljam pa Vi onda rasudite, da li je bolja od oni njegovi što ih je toj mojoj pretpostavio:"

„Ој kako je u samrtnoj muci,

Dal mislite kadgod, o vi ljudi!

Kad tiranin sa nožem u ruci

Vrelo srce iskida iz grudi;

Il pod grlo zverski nož kad stavi,

Koprcanje tude snađe telo.,

Rujna krvca iz žila s pojavi

pružuti lice, dah i čelo!

u prsa kad olovo teško

Divljom vatrom grune usijano

I zaroni s' u meso viteško,

Krv na usta bujno uzdrhtano.

I ranjenik o tle kada lupi,

Poslednji put još tek da uzdane,

A pogled mu nekud gleda lupi

Nanj gde streme orlovi i vrane,

Il vešala kad se dižu mrska,

Mučeničke kršne lome kosti,

Sa usana besnilo kad hrska

Život večno s dušom da oprosti;

I za šiju prignu prsti ladni

Živi kostur na stub kad s potegne

Zadnji mah svet oko gledne gadni

Dželat grlo užetom kad stege!

Il u oganj kad žene i deca

Zatvoreni pod krovom leleču,

I lelek im čak nebo preseca

Ko da nikad takav vrisak ne čuh

Isprženi u toj groznoj huci

Ostavljaju grešnim vek svoj hudi

Oj kako je u samrtnoj muci

Dal mislite kadgod ovi ljudi!"

Eto vidite tu mi pesmu nije hteo doneti urednik „Javora" no on će već izvući u svoje vreme lepu kritiku šnjegovim radom."

Izvinite mi molim Vas, što sam toliko tegao, ja sam u velikoj ljutini. Ako ovog proleća pođete u Srem, izvolite me posetiti ja ću se radovati. Čitate li moju novelu „prazna ljubav" u „Fruškoj Gori"?„

Vrlo ću se obradovati ako mi tu ljubav još jedared ukažete, te mi otpišete."

Ostajte mi zdravi i primite srdačan pozdrav; s odličnim štovanjem

Berkasovo (Šid) 24. 11.879.

Ponizni sluga

Dušan Knežević "

Pismo upućeno Dr. Milanu Saviću iz Berkasova 7. I 1879.  Savić je  član Odbora  Matice  srpske za ocenjivanje književnih radova za nagradu Matice srpske. Evo njegove sadržine:

„Mnogo štovani gospodine!"

Vi ste moj neprijatelj u tome sam s Vašim pismom potpuno ubeđen. Kako se to slaže gosp. Okrugić ovako mi je pisao za moje novele: samo prve tri novele ne svide mi se za nagradu a ostale su tako valjano izvedene da ne znam koju ću da stavim na prvo mesto i čestita mi da imam žicu novelističku i da ne ostavljam rad svoj u slavu rada!

Kad sam ja već take sreće, da jedan ocenitelj veli ovako drugi onako, onda naravna stvar ja moram izgubiti. Ja sam to znao gospodine, još onog časa kad sam video da su mi novele u Vašim rukama. Vas okružuju ona lica, koja su: meni vrlo neprijateljska, a ta su gosp. St. V. Popović, urednik „Javora" a mogu nešto i da sumnjam na gosp. A. Hadžića. Ta lica ma ja napisao stotinu novela nikad mi nagradu dosuditi neće, a vi onako dišete kao oni".

„Već vidim po Vašim kazivanju da ste bili još onog časa, čim ste videli moje novele, da se odbiju moje novele a veći po tome, niste ih još sve ni pročitali, a već velite da nijedna ne valja".

„Kako sebe znam... (verovatno nedostaje jedan list-primedba LM)„

Šaljem zato ovu moju kritiku što volite pozorište, izvolite posle Vi sudite kako znate, tek ja to znam, a da moj otac kako se razboleo od onog časa, kad su ga u Novom Sadu poharali, da je posle toga za tri godine umro i meni su svi u Novom Sadu - grozni ja volijem moga oca nego svo Vaše razmetanje nad grobnicom njegovom, dižete već i glumcima spromenik a njemu ni nekrologije. Treba opštu stvar malo drukčije - malo drukčije štovati."

S odličnim uvažavanjem ponizni sluga

Berkasovo 7.1.1879

Dušan Knežević   "

Pismo upućeno Matici srpskoj. Mesto, odakle piše, označava: „U staroj srpskoj despotovini Berkasovu 12.11.879. Sadržina toga pisma glasi: „Slavna Matice srpska!"

Prošlo je više nego po godine, kako sam mojih 10 novela poslao slavnoj Matici na nagradu, no za to svo vreme fala još nikakvi rezultata. Tako skanjivanje ni malo ne priliči jednom književnom zavodu i na grdan je uštrb piscu. Knjiga se da pročitati za jedan dan a ne za toliko meseci! Kad se šta nauči već napamet, onda naravno- nema vrednosti.!.„

Ni malo me nije stid što kao jedna malenkost dajem prekora, prateći od duže vremena rad naših matičara, potpuno sam utešen, da imam pravo. Sta sve ne stoji u lanjskom matičnom izveštaju, pa od toga vidim, nema ništa još. Ja, kad bih imao toliko strpljenja koliko našji književnici u Matici zaista svaku novelu pisao bih godinu dana. Al ne i to bi bilo suviše brzo naši književnici po dvaest godina ne napišu 2-3 novele razumem izvorne. A kako stoji sa drugim sveckim književnicima? Mi smo spram njih zrno peska, pa se još smemo hvaliti da i mi imamo književnost. Zaista omladina, na taku našu književnu situaciju, ne može se ugledati."

Još jesenas dobio sam pismo od g. Ilije Okrugića, ocenitelja mojih novela u kom mi javlja da imam dara novelističkog i da ne ostavljam svoj rad u slavu roda! Dodaje u ostalom i to, da mu se samo prve tri novele ne svide za nagradu, a ostalih 7 veli da su tako dobre, da ne zna koju će na prvo mesto da stavi. I obećao mi je da će se toga pridržavati i pri izveštaju svom Matici."

Od drugog mog gospodina ocenitelja Dra Milana Savića, jedva danas nekoliko reči, on veli da je sve lepo i krasno, ali za nagradu nije i pročitao je samo 7 novela. Ovo je po mene vrlo nepovoljno, ja radije poštujem izveštaj onog prvog gospodina cenitelja, može biti s toga, što je za me povoljniji a može biti i zato, što je gospodin Okrugić stariji književnik i čuveniji. Ne znam kako će se slavna „Matica" u tome vladati. Tek ja ovde evo hoću da zamolim, da mi nagradu ne odreče. Kad ja kao mlad pisac napišem 10 izvornih novela, pa to nije dosta, onda Matica ne bi bila zadovoljna da ja napišem 1000 takvih. Moje novele su plodovi moga uma, one su umotvorine, a Matica često nagradi i one gde nema ni bar umotvorine već tek tuđe misli izvedene na svoj kalup. Mislim da se to ne može pretpostaviti prvome. Tako je knjiga na pr. gimnastika i jedna i druga; ja im obožavam važnost ali to nisu izvori, kao što su izvori novele, kojima treba „Matica" veliku pažnju da pokloni, ako je prijatelj beletristici".,,

A drugo ja mislim slavna gospodo, da na mene morate veći pozor uzeti, zato što ja zastupam moga oca Jovana Kneževića iz čije ste vi imovine stvorili narodno pozorište. Pomislite samo - da se malo intimnije razgovaramo- ja kao narodni učitelj živim mesečno sad sa 25 for. moj brat nesrećnim slučajem na prevaru neke izvesne ličnosti sa 16 for. Mesečno. Mi imamo staru mater i svaki svoju porodicu, mater moramo raniti, a naša mati u pravu je da traži od vas penziju; ovo nije šala. Već kad bi došlo do toga, imali bi velika računa ma to išlo čak i na ministarstvo, jer nikako pravda nam neda da mi živimo slepački, a, ovamo svaki pošten čovek može znati, da je iz truda našeg oca poglavito razvila se sva velika pozorišna zgrada. Zar se narodno pozorište samo zato osnovalo da osigura život samo Kneževićevim glumcima, a Kneževićevoj porodici ništa? Jel te da nije pravo. A znate li da onog časa kad je ta struja zavladala za nr. pozorište, kako se Jovan Knežević razboleo, a i za tri godine morao je umreti a u 41. godini? (Jovan Knežević je rođen 1818., a umro 1864., što znači da je umro u 46. godini života - primedba LM). Prevaren je bio al ne treba da je zaboravljen. Pomislite onaj trud, da moj otac stvori nove glumce sebi morao mu je satrti život. Pa šta vi mislite kad ja javno u brošuri izađem s tim, kakva će to biti senzacija? Zar ja kao jedan pravedni siromah mislite ne bih smeo to učiniti? A koga da se plašim? Ta i ja sam književnik kao i vi, ko bude jači taj će da pobedi. No u toj vladajućoj generaciji, za mene nema spasenija, ova je vrlo sebična pristrasna i samovoljna. Ja očekujem sretniju generaciju književnu, koja neće biti tako neprijatelj mladim snagama i ismevati ih n.pr.po šaljivim kalendarima."

„Zato, učtivo molim da mi slavna Matica nagradu ne odreče i da se drži ocene gospodina Okrugića iz navedeni već razloga, inače gospodo mamtičari nikako ne mogu posvedočiti da su pravični, a osobito porodici Jovana Kneževića moraju biti za navek grozni."

„Ako mi slavna „Matica" ne dosudi nikakve nagrade, naše siromaštvo primoraće nas, da tražimo odštetu nanesenu našem ocu za one tri godine, od 1861-64. a to zaista biće tolika, da nikakve milosti više neću tražiti u Matice za moje književne proizvode."

„Očekujući što pre rezultate, jesam sa odličnim poštovanjem ponizni sluga

Dušan Knežević "

U staroj srpskoj desptovini Berkasovu 12.11.1879."

Paji Markoviću - Adamovu, profesoru Sremsko karlovačke gimnazije i uredniku i izdavaču lista „Brankovo kolo" piše 27.11 1879. godine iz Berkasova:

Dragi moj Pajo!

Jedva sam dočeko tvoje pismo, mislio sam već da si me bacio adacta. S tvojim pismom baš dobih pledoaje Milana Savića nekoliko reči možeš misliti zašto hoću da poludim. Evo čuj šta mi piše. Štovani gospodine! Slobodan sam da vam odgovorim na Vaše pismo što se tiče vaših novela to mi nećete zameriti ako vam svoje mišljenje globalno i svesrdno iskažem. Od 10 novela pročitao sam do sada 7, a pročitaću ostale kada ću da podnesem izveštaj njima u sednici što ide. Iz njih jasno se vidi da ih je pisala mlada snaga koja u sebi skriva vanredne sposobnosti koja se pri zgodnoj direktivi vrlo lepo može razviti. Vi umete stvarati predmete, lepe situacije, zgodne dijalaoge, i pored sve množine, retko se (ne mogu da pročitam ovu reč: kod otputujete u ideji - primedba LM). To je glavno što je dobro. Inače kao što rekoh nisu još tako sazrele a da bi od Matice dobili nagadu, držim da će vam za prve pokušaje biti dovoljno kad vam „Matica" prizna sposobnost i trud. Pisah vam po savesti jer se držim načela da ću vama u muci vašoj na taj način biti od veće koristi, nego da sam vam novele falio, a ovamo sebi u svoj bar pomislio. Radite gospodine, i dalje na tom polju neka vas možda ne potrese nepovoljna vest s moje strane, budite uvereni ne bih vam ni svetovao, da nisam u vama video dara, koji ima lepu budušnost čime se u zgodnome koloseku stane razuvijati. S poštovanjem vaš iskreni Dr Milan Savić" „

Kao grom iz vedra neba dođe ovo pismo meni da poludim, znaš da sam ti sad ris. Evo šta mi veli Okrugić. Što se tiče prve tri novele, za njih nisam da se nagrade, no ostale mi se tako dopadaju da ne znam kojoj ću prvenstvo da dam i budite uvereni ja ću da vas poduprem da dobijete nagradu, imate žicu novelističku i sposobnost za to ostaj ate zdravi i nestavljajte vaš rad u slavu rada!"

Znam da se moram ubiti ako ne dobijem nagrade dokle ću se sveca mu toliko blamirati, zar sa 10 novela da padnem? Jesi čuo to je grozno. No ja držim da će se matičari pre pridržavati Okruglićeve ocene nego Savićeve, jer je Okrugić stariji i bolji najposle obešenjaci su svi što ih god ima tamo, oni nas mlade nimalo ne poštuju. Osobito ona stenica St. V. Popović, na čas ti iznese kako nema mladih pesnika i neko ismevanje i šta ti ja znam. Ti ne misle na svoje doba kada oni behu mladi i kad neimadoše taka otpora kao što ga oni nama daju. al boga im njinog trebalo bi da mi obrazujemo kakvu omladinsku opoziciju protiv njih, pa da ih sateramo u tikvu, pa to su prave hale. Kakva mi je opet „gimnastika" umotvorina? Napisao je brat St.V. Popovića pa to je a inače tu nema ničeg izvornog. Od onih mojih novela zavisi mi sav moj vek, pomisli ja i opet ne živim s mojom ženom, rodila mi je ćer na majku Andjelinu ostala je u Somboru kod oca, bolesna je jako sad, ne mož k meni, a i moja dečica su tamo, šta ću ja jadan sad? Mislio sam nešto dobiti od Matice pa otići k njima te živeti kako mogu i kako znam do boljih prilika, a sad sam ti osuđen da budem patnik dok na meni krpe traje. Još za koji dan evo moraću poslati moju novu knjigu o vaspitanju dece na 50 dukata što je rok do 1. marta, pa kako mi to lako mora pasti kad eto za toliko moga truda nikad ni boga. Jesi čuo Pajo to je grozno!"

Sad si valja iščitao moju! "Praznu ljubav", jesi vidio karikature grozne? Ti mi kažeš što ne pišem iz naroda, to činim stoga ovako što oću da sam umetnik i što mi nismo u takom moru aristokracije a da nam je narodni život i patnje naše nepoznate, to zna svaki; a drugo ja nisam više u tom pa zato više i ne radim; no pouzdano te uveravam da imam ja među mjim novelama i takovih koje se dotiču naroda i koje će se tebi dopasti". „

Ne mogu iskati štaciju tvoju jedino stoga što me mrzi seliti se i rastavljati se s ovim svetom koji me tako voli, a drugo možda ću se ja predomisliti, znam da nećete naći učitelja. Ja bih voleo dragom dušom, ali moja te ta subjektivna želja, daleko je slabija od objektivne ljubavi ovog mog naroda."

Kao što vidiš radim kao konj a sve badava živim kao džebrak s 25 for. mesečn zbog penzije. Evo ti devize moga rada:

„Hartija je njiva moja

Mastilo je seme žito,

Miso mi je orač velji

Pero mi je ralo vito.

Hoćel biti kadgod žetve,

Ko u drugih što j na sreću?

Biće truda biće znoja

Al plod brati znam da neću!

Primi iskrene pozdrave od tvog nesretnika"

Berkasovo 17. II 879. Dušana Knežević"

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Sadržaj

Da li ste znali...

da je novobečejac Jožef Feher kupio od engleske firme Klejton Šatlevart 1852. godine prvu vršalicu u Ugarskoj, koja je radila sve do 1900. godine?