Sećanja na Dragana Vulevića, šefa agencije Rečnog brodarstva u Novom Bečeju

Završavajući svoje podsećanje na rečno brodarstvo i njegov značaj za Novi Bečej ne srne se zaboraviti ni jedan divan čovek, koji je - na žalost - bio kratko vreme šef agaencije u Novom Bečeju. Bio je to Dragan-Dragi Vulević, koji je 1937. godine došao za šefa agencije i ubrzo postao, pored svog redovnog posla, i zapaženi kulturni pregalac u Novom Bečeju. Čovek društven i mio, baš onako, kako i njegovo rođeno ime glasi, ili kako smo ga svi iz milja nazivali.

Uključio se Dragi u kulturni život Novog Bečeja, skoro u svim vidovima, a za ono što je učinio u okviru pozorišne sekcije Sokolskog društva i muzičke sekcije Trgovačke omladine, ostao je nezaboravljen zapamćen do današnjih dana.

Malo sresko mesto kao što je bio Novi Bečej 1937. godine, doduše ni danas se u tom pogledu nije mnogo izmenio, nije imalo posebne uslove za muzičko obrazovanje omladine. Postojala su 2-3 učitelja klavira i violine, koji su, pored onog što deca i đaci nauče u školi, davali privatne časove. Imao je doduše i nekoliko profesionalnih muzičkih grupa-orkestara koji su svirali po kafanama, u kojima je gudački orkestar Pište-Ciganina bio izvrstan, ali nije za njim zaostajao ni tamburaški orkestar Milana Krompića. Tu je takođe bio vrlo cenjen, i orkestar Trgovačke omladine, ali sve je to bilo nedovoljno da bi se novobečejska pozorišna publika toliko muzički obrazovala da bi mogla da uživa u operi, i operetama. A naš, novodošavši šef agencije je baš to želeo. Da Novobečejci razumeju i da osete i zavole operu.

Predložio je Dragi Vulević, da se iz redova članstva pozorišne sekcije Sokolskog društva oformi ekipa sa kojom bi pripremio, za novobečejsku pozornicu, operetu „Artiljerija rustikano", parodija od Brane Cvetkovića na italijansku „Kavaljerija rustikana".

Niko, mu se nije suprotstavio, iako je veći deo prisutnih sumnjao u uspeh takvog jednog poduhvata. Najpre su sumnjali da će to novobečejska publika prihvatiti, a posebno u doraslost novobečejskih pozorišnih diletanata za takve uloge. Tu sumnju niko nije javno ispoljio, jer su Dragana svi voleli i poštovali, ali ona je bila prisutna sve do premijernog izvođenja.

Dragi je svim žarom i svojom upornošću prionuo spremanju operete (parodije). Svakodnevno su održavane probe uz pratnju muzike orkestra Trgovačke omladine, ali su svi i svakodnevno strepeli od dana predviđenog za premijerno izvođenje. Dragi se nervirao za vreme proba, ali je u duši bio zadovoljan što svi ti mladi ljudi, sa lepim pevačkim kvalitetima, uporno i istrajno ponavljaju svoje uloge i pojedine probe su trajale od 20-23 časa.

Posle mnogobrojnih i upornih proba došao je dan za nastup. U novobečejskoj sokolani, u prepunoj sali, gledaoci su došli više iz radoznalosti, a i iz poštovanja prema Šefu agencije i samim izvođačima.

Ubrzo, pošto su izvedene prve arije i reči koje je publika razumela, počela su došaptavanja među gledaocima, gde supruge svojim muževima, ili obrnuto, tiho saopštavaju da im se to dopada, a uskoro je odjeknuo i prvi aplauz na otvorenoj sceni. Publika je celo vreme predstave često tako nagrađivala svoje mlade umetnike. Uvidela je, da su oni mnogo postigli i zbog toga ih je nagrađivala svojim oduševljenim i dugotrajnim pljeskanjem. Parodija je doživela puni uspeh, i pored ovog, izvedene su i dve reprize.

Nastupilo je leto i pozorišne sekcije su prestale sa svojim aktivnostima do jesenjih dana. Ali, na njihovu žalost, a i ostalih Novobečejaca, Dragi je, po potrebi službe, premešten iz Novog Bečeja. Tako je Novi Bečej ostao bez vrsnog kulturng poslenika.

Ime Dragana Vulevića nije zaboravljeno od Novobečejaca. O tome najrečitije govore podaci iz knjige „Uloga Novobečejaca u razvoju srpskog pozorišta", gde se na str. 128 i 129, kao i knjizi „Novi Bečej i Vranjevo kroz istoriju od najstarijih vremena do 1941. godine" na str. 322 ističu njegovi uspesi.

Puštanjem u saobraćaj kanala Dunav-Majna, rečni sabraćaj dobio je veliki značaj u najvećem delu Evrope, a u Srbiji posebno, s obzirom da je privreda Srbije upućena na samo jednu pomorsku luku u Baru.

Izgradnjom kanala Dunav-Tisa-Dunav i brane kod Novog Bečeja, on se našao na razvodu rečnih tokova, pa eto izvanredne šanse da se povrati negdašnja slava novobečejskom pristaništu.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Sadržaj

Da li ste znali...

da je pored toga što su železnički i drumski saobraćaj umanjili značaj Novog Bečeja u prometu žitaricama, on je ipak ostao sve do Drugog svetskog rata najprometnije pristanište na Tisi u Jugoslaviji.