Predgovor

Živimo u modernom svetu globalizacije u kome, dominiraju cilјevi nad principnma. Moderan čovek u ostvarenju cilјeva sve češće ne bira, na žalost, sredstva. U trci za materijalnim dobrima odvija se surovi „tržišni darvinizam“. Čovek sve više postaje čoveku vuk (homo homini lupus). Gubi se duhovno i moralno zarad profita i bogatstva, radi golog interesa. Zaboravlјa se da se istinska sreća čoveka sastoji od duhovnih kvaliteta, kao što su obrazovanje, poštenje, dobrota, saosećanje, solidarnost, opraštanje, tolerantnost.

Postoje, na sreću, i lјudi sa svojom istorijom, kulturom, kolektivnim, moralnim i duhovnim vrednostima. To su lјudi koji nisu spremni da se odreknu svojih korena i nekritički, po svaku cenu, prihvate promene koje nosi proces globalizacije. Kako je to slikovito primetio T. Fridman lјudi se danas nalaze pred specifičnim izborom: „maslinovo drvo“ ili „lexsus“. Prvo je metafora za korene (tradiciju), drugo je metafora za novu tehnologiju (nove vrednosti).

„Maslinovo drvo“ govori o tome kome pripadamo; kulturološki, geografski, antropološki, istorijski, religiozno, lingvistički. Ukoliko zaboravimo adresu “nacionalne galerije“, azbuku, mitove, pesme, ne možemo iz tog zaborava izaći neoštećeni. Ukoliko zaboravimo kome pripadamo, izgubićemo nešto što predstavlјa najdublјu duhovnu komponentu našeg postojanja. Ukoliko zaboravimo odakle smo, nikada nećemo znati da li idemo u dobrom pravcu. Poštovanje korena znači dostojanstvo pojedinca i nacije kojoj pripadamo.

Upravo je ova knjiga „maslinovo drvo“ jednog naroda, koji ima svoju daleku, ponosnu i bogatu istoriju, isprepletanu stalnim seobama, kao svojom sudbinom. Kolektivni identitet toga naroda je tradicionalan - srpski, baziran na čvrstoj povezanosti sa svojom maticom - Srbijom. Elementi toga identiteta - istorija, kultura, vera (slave) i jezik su potpuno sačuvani, što autor ubedlјivo dokazuje ovom knjigom.

Retki su slučajevi da je neko privržen svome rodnom mestu, svojim lјudima, svojim korenima, svome identitetu, kao što je to pisac ove knjige dr Milorad-Mićo Drobac. Sa toliko lјubavi, poštovanja i strasti priča i piše o svojim precima, o Bosanskoj Krupi, o svome Bočaru, da je to prosto zadivlјujuće. Ali priča o njemu je priča o ovim lјudima, o kojima upravo govori ova knjiga.

Ko su ti lјudi?

Kao potomak kolonista iz Crne Gore, sa Durmitora, ja sam ih odavno prepoznao. Povodom 60 godina kolonizacije u Bačkom Dobrom Polјu, u mom rodnom selu, bio sam počastvovan da na svečanosti održim pozdravnu besedu, u kojoj sam istakao nekoliko klјučnih odrednica ovih lјudi. To su, pre svega, pošteni, hrabri i čestiti lјudi, rodolјubi i patriote, gorštaci i ratnici, lјudi bogate duše, hrišćanskih temelјa, dubokih selјačkih korena.

O hrabrosti, rodolјublјu i patriotizmu ovih lјudi govori njihova starija i novija istorija. Od novije istorije ističem, s ponosom, antifašizam ovih lјudi. U veličanstvenoj i trijumfalnoj pobedi nad fašizmom ovi lјudi su dali nemerlјiv doprinos. Danas ujedinjena Evropa slavi 9. maj kao dan pobede nad fašizmom, ne znajući, ili zaboravlјajući, da su upravo naši kolonisti i njihovi preci, bili najveći stradalnici te opasne pošasti koja se tada, kao bauk, nadvila nad Evropom. I dok se mnogi od tih naroda danas „šepure“ tom velikom pobedom, zaboravlјaju hrabri srpski narod iz Crne Gore, Bosne, Hercegovine, Like, Korduna. Tom zaboravu smo doprineli i mi, našim ćutanjem?

Godine 1945. u „vlaku bez voznog reda“ došli su u Vojvodinu violentni dinarci, lјudi ratničko - patrijarhalne kulture, kako ih je okarakterisao znameniti Jovan Cvijić. Došli su u Vojvodinu i „sudarili“ se sa drugačijom, panonskom kulturom. Ti surovi nomadi, ti hrabri ratnici, odnegovani u slavnoj Nјegoševoj tradiciji („Voskresenja ne biva bez smrti“), došli su u pitomu, mirnu Vojvodinu, veliku žitnicu, „obećanu zemlјu“. Došli i ostali, „primili se“. Spojile su se „plodne duše i plodne njive“, kako sam to opisao u jednom tekstu objavlјenom nedavno. Od tada, oni i mi, njihovi potomci, doživlјavamo Vojvodinu kao našu domovinu, a zemlјu ili kraj porekla (stari zavičaj) kao otadžbinu. I volimo ih obe, iskreno i strasno, kao što ih voli pisac ove knjige.

Dolaskom u novu sredinu naši kolonisti su doneli sa sobom simbole, mitove i rituale. Doneli su epske pesme, koje su pevali uz gusle, koje su bile i ostale simbol večite borbe ovih lјudi protiv sile i nepravde, simbol borbe za slobodu.

Kada govorim o osobinama (vrlinama i manama) naših kolonista i njihovih potomaka, uvek ističem, s ponosom i ubeđenjem, da su to lјudi sa dušom. Pored prirodne bistrine i lepote, Cvijić je okarakterisao ove lјude kao bića sa dubokim osećajem za zajednicu i požrtvovanjem koje ne preza ni pred najdragocenijim žrtvama. U korak sa tim ide i osećajnost, koja je jedna od najizrazitijih duhovnih osobina ovih lјudi, i to je ona retko duboka, raznovrsna i fina osećajnost. Ona se najčešće izražava kroz brigu za dobrobit drugih, nasuprot surovom egoizmu i individualizmu, koji vladaju savremenim svetom. Ljubav, solidarnost i saosećanje - duhovni su kvalitet ovih lјudi.

To su lјudi prostrane i široke duše. Duše nadahnute večnim i božanskim. U srcima ovih lјudi su lјubav i dobrota, vera i poverenje. U njihovoj duši ima mesta za svakoga: za pretke, savremenike i potomke, za Boga i čoveka, za istomišlјenike i neistomišlјenike, za one iste ve- re i nacije i one druge vere i nacije. I o tome svedoči ova knjiga.

Jake vrednosti našeg naroda, te dragocene „darove naših predaka“ moramo preneti u savremenost, na jedan raskošan, stvaralački način. To bi bio naš dragoceni prilog modernim evropskim i svetskim kulturnim tokovima. To je ono što treba novom društvu, koje se gradi i bez čega ne može nastati. Kolonisti koji tim raspolažu i njihovi potomci, koji su to primili i nasledili, spremni su da ugrade „duhovni kapital“, koji je važniji od svakog drugog kapitala.

 

Novi Sad, 9. maj 2006.

Tags:

O gradu