Povratak u mašinsku stanicu i prelazak u Okružnu mašinsku stanicu u Zrenjanin

Uprava poljoprivrednih dobara koja je bila viša instanca za poljoprivredna dobra pa tako i „Aladar“ nije uopšte vodila računa niti vršila bilo kakav nadzor nad radom nas upravnika poljoprivrednih dobara. Mi smo mogli krasti stoku i prodavati, kao i vino, rakiju i pšenicu i zadržavati za sebe koliko nam volja, a da niko ne zatraži polaganje računa. Mene je takvo stanje strašno zabrinjavalo. Iako sam bio čist „kao suza“ postojao je strah da će pre ili kasnije početi ispitivati koliki su prinosi i šta je učinjeno, koliko je stoke uginulo i da li je stvarno uginulo ili smo izvršili krađu mi koji rukovodimo tim imanjima. Sve je to mene nagnalo da se što pre izvučem iz tog posla i pored sve lepote i zadovoljstva koja sam dobijao radeći sa tim priprostim, a u osnovi posebno poštenim narodom. Najveći broj tih biroša bio je nepismen, ali je on tako vaspitavan da sluša i da radi. Ako je video da se njegov rad ceni, on je bio posebno srećan i još više odan poslu.

Vratio sam se februara 1946. godine u Sresku mašinsku stanicu u Novi Bečej. Zahavaljujući mom radu Stanica je bila jedna od najurednijih u Okrugu Zrenjanin. Prvi susret sa direktorom Okružne mašinske stanice, bio je nosilac spomenice 1941. i zvali su ga Korčagin, u Novom Bečeju on me je povukao u Zrenjanin s tim da ću dobiti veću platu i stan. To njegovo obećanje bilo je ono narodno „ludom radovanje“. Ja sam radio u Zrenjaninu putujući od maja do kraja juna 1946. i kad sam doznao da oni nisu ni podneli zahtev Opštini da mi se dodeli stan ja sam se sukobio sa direktorom – Korčaginom i napustio Okružnu mašinsku stanicu.

Obratio sam se gradskom komitetu partije u Zrenjaninu – sekretaru Žiki Stankovu, koji je bio moj školski drug još u prvom razredu gimnazije u Novom Bečeju 1928/29. godine. Obećao mi je da ću 1. jula 1946. godine biti postavljen za direktora Trgovačkog preuzeća GRA-MAG u Zrenjaninu. Kad sam 1. jula došao da stupim na dužnost Žika mi reče da su odložili formiranje tog preduzeća – robne kuće za dva meseca. Ja zaprepašćen, jer platu sam primao unapred a sada sam ostao bez nje i bez dinara u džepu, a imam porodicu (suprugu i dvoje male dece). To je za mene bio strašan šok, jer nikad dotle, pa ni kasnije nisam bio bez posla i bez plate, a treba živeti. Zamislite moje razočarenje u Zrenjanin kao grad. Onaj Korčagin, direktor Okružne mašinske stanice obećao mi stan pa ništa nije preduzeo, Žika zaposlenje pa opet ništa, i nikom ništa, a ja i moja porodica bez sredstava za život.

Bio sam bez posla 1-9. jula 1946. godine, kada me jedan od mojih prijatelja iz Novog Bečeja, tada direktor Fabrike šećera u Zrenjaninu, primio za referenta nabavnog odeljenja s tim da ću za 2-3 meseca postati šef nabavnog odeljenja.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

da je prvo košarkaško igralište izgrađeno u dvorištu Osnovne škole „Miloje Čiplić“ 1947. godine a imalo je i svoje osvetljenje?