Povratak u mašinsku stanicu i prelazak u Okružnu mašinsku stanicu u Zrenjanin

Uprava poljoprivrednih dobara koja je bila viša instanca za poljoprivredna dobra pa tako i „Aladar“ nije uopšte vodila računa niti vršila bilo kakav nadzor nad radom nas upravnika poljoprivrednih dobara. Mi smo mogli krasti stoku i prodavati, kao i vino, rakiju i pšenicu i zadržavati za sebe koliko nam volja, a da niko ne zatraži polaganje računa. Mene je takvo stanje strašno zabrinjavalo. Iako sam bio čist „kao suza“ postojao je strah da će pre ili kasnije početi ispitivati koliki su prinosi i šta je učinjeno, koliko je stoke uginulo i da li je stvarno uginulo ili smo izvršili krađu mi koji rukovodimo tim imanjima. Sve je to mene nagnalo da se što pre izvučem iz tog posla i pored sve lepote i zadovoljstva koja sam dobijao radeći sa tim priprostim, a u osnovi posebno poštenim narodom. Najveći broj tih biroša bio je nepismen, ali je on tako vaspitavan da sluša i da radi. Ako je video da se njegov rad ceni, on je bio posebno srećan i još više odan poslu.

Vratio sam se februara 1946. godine u Sresku mašinsku stanicu u Novi Bečej. Zahavaljujući mom radu Stanica je bila jedna od najurednijih u Okrugu Zrenjanin. Prvi susret sa direktorom Okružne mašinske stanice, bio je nosilac spomenice 1941. i zvali su ga Korčagin, u Novom Bečeju on me je povukao u Zrenjanin s tim da ću dobiti veću platu i stan. To njegovo obećanje bilo je ono narodno „ludom radovanje“. Ja sam radio u Zrenjaninu putujući od maja do kraja juna 1946. i kad sam doznao da oni nisu ni podneli zahtev Opštini da mi se dodeli stan ja sam se sukobio sa direktorom – Korčaginom i napustio Okružnu mašinsku stanicu.

Obratio sam se gradskom komitetu partije u Zrenjaninu – sekretaru Žiki Stankovu, koji je bio moj školski drug još u prvom razredu gimnazije u Novom Bečeju 1928/29. godine. Obećao mi je da ću 1. jula 1946. godine biti postavljen za direktora Trgovačkog preuzeća GRA-MAG u Zrenjaninu. Kad sam 1. jula došao da stupim na dužnost Žika mi reče da su odložili formiranje tog preduzeća – robne kuće za dva meseca. Ja zaprepašćen, jer platu sam primao unapred a sada sam ostao bez nje i bez dinara u džepu, a imam porodicu (suprugu i dvoje male dece). To je za mene bio strašan šok, jer nikad dotle, pa ni kasnije nisam bio bez posla i bez plate, a treba živeti. Zamislite moje razočarenje u Zrenjanin kao grad. Onaj Korčagin, direktor Okružne mašinske stanice obećao mi stan pa ništa nije preduzeo, Žika zaposlenje pa opet ništa, i nikom ništa, a ja i moja porodica bez sredstava za život.

Bio sam bez posla 1-9. jula 1946. godine, kada me jedan od mojih prijatelja iz Novog Bečeja, tada direktor Fabrike šećera u Zrenjaninu, primio za referenta nabavnog odeljenja s tim da ću za 2-3 meseca postati šef nabavnog odeljenja.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

da je Biserno ostrvo nastalo prilikom regulisanja reke Tise, to jest završetkom radova na borđoškom proseku 1858. godine?