Odlazak u penziju

Te, 1977. godine, kao što sam već istakao otišao sam u penziju. Napunio sam 8. septembra 1977. godine 60 godina, a 9. septembra sam podneo zahtev za penzionisanje i već 1. oktobra 1977. godine napustio službu i dobio rešenje o penziji.

Niko od mojih saradnika, a pogotovu od rukovodilaca u Komori nije verovao da ću biti tako dosledan onom što sam ranije nagoveštavao, tj. da ću čim napunim 60 godina starosti otići u penziju.

Svi su oni smatrali da je meni u službi izuzetno lepo.

Svoj posao sam znao i obavljao ga sa lakoćom, za sve svoje saradnike bio sam autoritet, jer sam im svima u stručnom pogledu mogao da pomognem i što je najglavnije nisam se ni sa jednim svojim saradnikom sukobio, već sam imao vrlo harmoničnu situaciju.

Nije mene naterao, da odem u penziju, posao, ili međuljutski odnosi u mom kolektivu, već jednostavno nisam mogao da prihvatim tako neznalačko rukovodstvo, a čiju pokvarenost i bedu sam zapažao na svakom koraku. Koristili su sve što im se pružilo, bez obzira da li su imali ili ne partijski „pedigre“. Položaj im je sve to omogućavao.

Na nekoliko sastanaka, pred tridesetak i više ljudi, sam podpredsedniku Komore Borisu Šnuderlu, koji je bio zadužen za spoljnu trgovinu, inače sinu Maksa Šnuderla bivšeg austro-ugarskog đeneralštabnog oficira i generala Jugoslovenske narodne armije rekao:

-          Mi smo, pre trideset godina, bili bez ikakvog iskustva, ali smo radili sa više sistematičnosti i ono što je glavno znali smo šta hoćemo i tako smo mogli da postavimo zadatke. Vi danas ne znate šta hoćete i svaki posao ili zadatak koji nam postavite moramo najmanje dvaputa da radimo. Vi, tek kad vidite na osnovu onog što smo po vašem nalogu uradili, dolazite do saznanja šta želite i tada postavljate korigovan zadatak i službenici moraju iznova da rade skoro svaki posao. Vi ne pomišljate kako izgledate u našim očima kao prave neznalice, a i nas dovodite u sličan položaj pred našim saradnicima

-          No, na sve to se on i ne obazire, kao da se to ne odnosi na njega već na neke druge rukovodioce.

Koliko su oni bez skrupula ispričaću jedan slučaj baš sa potpredsednikom Borisom Šnudlerom. On se osećao kao najkulturnijim u rukovodstvu Komore, jer su predsednik Vakić i potpredsednik Svilar električar, odnosno bravar, a Suša kao generalni sekretar sa radnik sa završenom nekom srednjom partiskom školom. U razgovoru sedeći kod njega u kabinetu ispričao sam mu kako sam sit pisanja članaka i intervjua rukovodiocima. Da im nije dosta što je to izašlo pod njihovim imenom i što im je pripala slava, već za taj moj rad oni prime i visoke honorare od listova u kojima je objavljen tobože njihov članak odnosno intevju. Ni jedan se nije polakomio da mi kaže Mečkiću, meni slava tebi pare, već uzimaju honorar baš kao da su ga svojim radom zaslužili.

Šnudler sav važan kaže mi da nikad nije nikom dao da mu piše članke i govore, već da to čini sam. Ja sam mu rekao da je on izuzetak i da mu čestitam.

Nije prošlo mnogo vremena (možda 4-5 meseci) dolazi mi njegov pulen Vasović snishodljivo, da napišem članak za Borisa Šnuderla. Odgovorim mu da to ne dolazi u obzir, ne pominjući mu da se Šnudler hvalio da on sam piše svoje članke. On poče da me ubeđuje kako Šnudler mene ceni i da zbog toga moli da mu ja napišem. Ja odgovorim: - U ovom slučaju je potrebno da ja Šnudlera cenim, ali ja ga uopšte ne cenim, pa samim tim od pisanja nema ništa!

Takva i slična poniženja su mi dojadila i ja sam sa tačno „napunjenih“ 60 godina starosti otišao u penziju iako sam mogao u vezi sa radnim stažom, ostati još dve godine. Imao sam na umu da treba osloboditi i mesto mlađima, a ja imam decu i baš zbog toga moram i o drugima da vodim računa. Otišao sam u penziju 1. oktobra 1977.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

da je Tisa je početkom XX veka bila kod Novog Bečeja široka 230 metara pri nis­kom vodostaju, 302 m pri srednjem i 1.68o metara pri visokom vodostaju. Dubina pri niskom vodostaju 4,2 metra, 7,7 pri srednjem i 9,7 pri visokom vodostaju.