Minuli rad – moja ideja

Razmišljajući o podsticanju radnika na ekonomisanje sa svakim dinarom fabrike, došao sam do zaključka da treba celokupnu dobit ili profit podeliti radnicima. Da pored ličnih dohodaka i onaj deo koji je ostao za proširenu reprodukciju preduzeća pripada svakom radniku u onom procentu koliko je u toku godine učestvovao u masi ličnih dohodaka isplaćenih te godine. Ali ovaj deo će se voditi na posebnom tzv. evidentnom računu svakog pojedinog radnika i služiće za proširenu reprodukciju, a radnici će imati kao neku vrstu dividende za uložena sredstva/ kao vlasnik akcija/, koja mora biti najmanje na visini kamatne stope. Neću to objašnjavati, jer ukoliko bi to nekog posebno interesovalo može detaljno naći u mojim studijama povezanim u vidu posebne knjige. Studija je upućena predsedniku Savezne privredne komore Jakovu Blaževiću 1965. godine,ali na žalost njegov savetnik i šef kabineta nisu dorasli da to shvate, te je i ova studija ostala bez odgovora.

Sličnu studiju sam još 1958. godine uputio Edvardu Kardelju i Svetozaru Vukmanoviću-Tempu, koji je tada bio predsednik Centralnog veća Saveza sindikata Jugoslavije. Tu sam objasnio i kako se onim radnicima koji stvaraju sredstva za proširenu reprodukciju čini nepravda, jer oni ne dobijau ništa za ono što su uložili za proširenje fabrike, već će primati kao i novozaposleni. Vremenom će oni, zbog starosti, primati čak manje od onih novodošavših, jer zbog godina starosti nisu više u stanju da se takmiče u radu sa mlađim i snažnijim /mislim na rad po normi/. Nisam ni od ovih dobio nikakav odgovor, ali mi je posle nekoliko godina na jednom sastanku, onako usput, savetnik u kabinetu Edvarda Kardelja, Blagoje Bošković rekao da mu se dopada ono što sam uputio njegovom predsedniku. Ja sam mu drsko odgovorio:’’ Što ti to meni kažeš, to reci Kardelju!’’ Kasnije, posle ovog i ovakvog razgovora sa Boškovićem od Kardelja je potekla ideja za plaćanje minulog rad, kao posledica moga isticanja nepravde onim radnicima koji su stvarali višak vrednosti koji je ulagan u proširenu reprodukciju, a da za to nije nagrađen.

U industriji stakla sam organizovao i fabričko glasilo u vidu ’’Biltena’’, koji je izlazio svakih 15 dana, a kasnije je od tog Biltena nastao fabrički list ’’Naša reč’’, tako je glasio prvi uvodnik u Biltenu i verovatno je to uzeto kao naziv lista.

Nisam ostao dugo u Industriji stakla svega 6-7 meseci, jer sam već juna meseca 1958. godine izabran za sekretara Udruženja stakla i keramike Jugoslavije, na koju dužnost sam stupio 15.jula 1958.

Moram opisati neprijatnosti koje sam imao u Industriji stakla, jer izgleda da sam morao neprekidno dokazivati da sam ispravan i častan član Komunističke partije. Ali pre nego što pređem na te neprijatne trenutke izneću jedan poučan slučaj za moje mlađe naraštaje.

Kad sam stupio na dužnost direktora Biro-a za produktivnost rada u Industriji stakla, dodeljena mi je kao referent i jedna poštena devojka-mislim poštena kao čovek, Mica Vavić. Ne znam kako se ona našla u Industriji stakla Pančevo, jer je bila jedina Srbijanka iz Krnjeva kod Velike Plane, koja je odmah po završetku srednje ekonomske škole u Požarevcu došla u Industriju stakla i tu ostala sve do penzionisanja. Bila je vredan i otvoren čovek, ali vrlo osetljiva, pa sam rekao direktoru da mi da nekog drugogo službenika: ’’Osetljiv sam ja, a Mica još osetljivija pa će brzo doći do sukoba! ’’ Dupor je ostao dosledan tvrdeći da je Mica solidan čovek i treba joj pružiti šansu da stiče nova znanja.

Sukobio sam se dva tri puta sa Micom, možda je ona i otplakala koji put, ali se i uverila da sam ja pravedan čovek i kada smo se na radu već uhodali, jednom prilikom mi kaže, a tu je bila prisutna i jedna mlada službenica koja je dodeljena u Biro, po završetku srednje ekonomske škole: ’’ Znate druže Mečkiću jednom mi se niste dopali, nije mi se dopala vaša diskusija. Kad se na konferenciji razmatrao tarifni pravilnik fabrike, vi ste predlagali da fakturista ima veću platu od finansijskog palnera! ’’ Ja se potrudim da joj objasnim rečima: ’’ Mico, ako sam rukovodilac nisam nepogrešiv! I mi rukovodioci smo samo ljudi i grešimo kao i svi drugi, ali moramo da se trudimo da grešimo manje od drugih. U ovom slučaju ja sam imao u vidu da je Olga, kao fakturista, bila službenik sa petnaestak godina radnog staža, a da je naš planer za finansije mlad službenik koji i nije nikakv palner, već popunjava tabelu podacima za koje je drugi dao nacrt i objašnjenje, a on je tu samo kao službenik koji ispunjava tabele. I, na kraju fakturista je bio službenik  komercijalnog sektora čiji sam ja rukovodilac bi, a finansijski palner je pripadao privredno-računskom sektoru. Pa, valjda je i meni bliža košulja od kaputa.’’ Ona nezadovoljna tim mojim objašnjenjem odgovori mi: ’’Niste me ubedili! ’’ Posle tih njenih reči, zažalio sam što sam se uopšte trudio da objašnjavam jednoj budali, ali sam se strpio i nisam odmah reagovao.Posle desetak minuta, kad sam se potpuno smirio kažem: ’’ A, šta kažeš Mico, nisam te ubedio! ’’ Ona iznenađena, kao i ona mlada prisutna službenica, očekujući sukob odgovori : ’’ Pa niste druže Mećkiću.’’ Ja je zapitam: ’’ Šta misliš kada bi mi bila simpatičnija da li sa odgovorom, jeste vi ste u pravu druže Mečkiću ja to nisam imala u vidu, ili odgovor – niste me ubedili!? ’’ Odgovorila je, posle male pauze: ’’ Pa verovatno da sam odgovorila da ste u pravu.’’ Ja viknem ali ne u ljutnji: ’’ Pa što nisi tako odgovorila? Kada meni, koji volim da kažem istinu svakom u lice, to smeta, šta misliš kako bi to tek drugom smetalo! ’’ Ona mi odgovori: ’’ Ali druže Mečkiću pa mi smo stvorili takav odnos da jedno drugom iskreno kažemo šta mislimo! ’’ Ja međutim uporan u ’’ prevaspitanju ’’ nastavim: ’’ Ja sam mator i ne mogu da se mnogo menjam, ali ti si mlada i trudi se da budeš drugačija, jer ćeš manje gorkih trenutaka imati!’’.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

da su se prve novobečejske novine pojavile 1906. godine. List se zvao Törökbecse a štampane su u štampariji Gige Jovanovića i izlazile su kao nedeljnik?