Kako
teku arheološka istraživanja tvrđave kod
Novog Bečeja
Svi
Novobečejci znaju za Stari grad, i
posećuju ga, tu i tamo, kada ih put
nanese. A onima koji nisu iz Novog
Bečeja ili njegove bliže okoline,
verovatno nije ni padalo na pamet da
nedaleko od varošice u središnjem delu
Banata postoji ovakav spomenik kulture.
Konačno, ideja o iskopavanju stare
tvrđave stigla je do pravih ljudi.
Dragan Anđelić, arheolog Pokrajinskog
zavoda za zaštitu spomenika kulture,
stigao je sa svojim timom u Novi Bečej
sredinom jula. Iskopavanje je u toku i
trajaće do 1. avgusta.
Tom
prilikom, naš grad je posetio i prof. dr
Peter Rokai, svetski priznati stručnjak
za pitanja srednjeg veka, koji je
redovan profesor na Filozofskom
fakultetu u Novom Sadu i koji je
istražujući podatke o ovoj
srednjovekovnoj tvrđavi pronašao čak i
na Malti. On kaže da je poslednji put
posetio Novi Bečej pre deset godina,
1998, i tada je obišao ruševine crkve
Arača. Bio je saradnik (nažalost
propalog) projekta koji se ticao
restauracije Arače. Uz veoma zanimljive
priče koje su vezane za istoriju našeg
podneblja, profesor nam je ispričao i da
su njegovi roditelji živeli u susednom
nam Bečeju, i da su se tamo i upoznali
pre nego što će se preseliti u Suboticu
gde je Peter rođen. Ljudi kažu da nas
koreni uvek vuku ka mestu na kome su
živeli naši preci. Onda nije ni čudo što
se gospodin Rokai ponovo pojavio u Novom
Bečeju: ako su mu roditelji živeli
nedaleko, tek s one strane Tise, možda
su mu neki dalji preci bili žitelji
grada-tvrđave čije smo iskopine
posetili.
Arheolog
Dragan Anđelić nas je uputio u ono što
su iskopavanja pokazala. Tvrđava je
imala četiri kule, od kojih je mesto
jedne iskopavanjem tačno utvrđeno. Druga
kula se nalazila na mestu koje se može
videti i sa kopna i sa vode, ali kada
vodostaj Tise nije visok. Preostale dve
kule su se nalazile na mestima koja su
sada duboko pod vodom. Dalji rad bi
trebalo da pokaže i vrata zamka. Zna se
lokacija pontonskog mosta koji se
spuštao po potrebi i omogućavao prelaz
preko šanca. U jednom od svojih radova,
prof. dr Aleksandar Kasaš spominje opis
ove tvrđave koji je dao inženjer Kolet
(Colett) a za koji se zna zahvaljujući
Rudolfu Šmitu koji je pisao o gradu.
Sada je potvrđeno ono što je Kolet
zabeležio. Profesor Rokai je primetio da
na mestu na kome se upravo vršilo
iskopavanje, ima dosta cigala, što je
prilično neočekivano za jedan
srednjovekovni grad. Ubrzo je usledilo i
objašnjenje: nakon turske najezde,
popravke na kamenoj tvrđavi su verovatno
bile vršene pomoću cigala. Stoga,
postoje i opisi utvrđenja koji kažu da
je ono sačinjeno od cigala. Veliki deo
tvrđave je pod vodom, ali veštom timu ni
to nije ostalo nedostupno. Četiri
ronioca, od kojih su dvojica sa
Pomorskog instituta iz Italije, uspela
su da obave svoj deo posla uklonivši
naslage mulja sa potopljenih zidova
utvrđenja pomoću specijalne pumpe. U
toku iskopavanja na kopnu, pronađeno je
gvozdeno đule. Profesor se složio sa
arheolozima: ono je puno mlađe nego sama
tvrđava – u srednjem veku nisu korištena
gvozdena đulad. Ronioci su pod vodom
pronašli deo ćupa iz XV veka. Takođe,
pronađeni su novčići i jedan prsten.
Ovom prilikom se posebno zahvaljujem
Milici Bajčeta, pripravnici u
Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika
kulture, od koje sam dobila deo
fotografija.
Savremeno
obučeni, sa mobilnim telefonima u
džepovima i uz povremeno škljocanje
foto-aparata, nakratko smo i sami
postali deo starog grada. Peter Rokai,
Dragan Anđelić i njegov tim možda mogu
da zamisle pravi izgled tvrđave
zahvaljujući svom iskustvu. Meni se,
iskreno rečeno, u mislima javljaju slike
tvrđava pokupljene iz priča i filmova.
Jesmo li mi Novobečejci uopšte svesni da
tu, na dohvat ruke, imamo redak spomenik
kulture? To nije bilo kakva hrpa
kamenja, to nisu puste priče i bajke o
zamku koji je nekada postojao na obali
Tise. To je istorija. A ne može se mnogo
gradova u Vojvodini pohvaliti
srednjovekovnom tvrđavom. To mogu Vršac,
Bač i – Novi Bečej.
27.07.2008. Gordana Vrebalov
